Sve naše mundijalske premijere - od Brazila 1930. do Gane 2010. godine! - Admiral Bet SPORT

Sve naše mundijalske premijere – od Brazila 1930. do Gane 2010. godine!

Marko Kulić
Foto: Getty Image/Allsport UK /Allsport

Prvo kolo Svetskog prvenstva nam je u dobroj meri određivalo kakvo će biti naše učešće na Mundijalu. Ako bismo pobedili, nastup bi obično bio veoma dobar. U slučaju nerešenog rezultata, moglo je i dobro i loše da se završi na kraju. Međutim, bilo je i primera kako poraz ne mora da bude koban na kraju po nas iako je novija istorija pokazala kako su poraz u prvom kolu i elimicanija već posle grupne faze uzročno posledično povezani. Nego, da krenemo redom. Osvrnućemo se na sva naša prva kola u svim našim bivšim državama od Kraljevine Jugoslavije do sadašnje Republike Srbije.

UKUPAN SKOR NA PREMIJERAMA:

ČETIRI POBEDE – TRI NEREŠENE UTAKMICE – ČETIRI PORAZA

Urugvaj 1930.

Kraljevina Jugoslavija sastavljena samo od srpskih igrača napravila je na prvom Mundijalu rezultat za anale. Ne samo što je kao jedina evropska selekcija došla do polufinala i tako odbranila čast evropskog fudbala, već je u prvom kolu pobedila oduvek moćni Brazil. Ne treba podsećati da je Brazil učestvovao na svim Svetskim prvenstvima, bio pet puta prvak sveta i da je još nekoliko puta stizao do samih završnica. Međutim, svuda će ostati zapisano da su Brazilci svoj prvi meč na Mundijalu izgubili od Kraljevine Jugoslavije sastavljene od srpskih igrača. Fudbalski čarobnjaci sa Kopakabane nisu znali kako da savladaju golmana Milovana Jakšića koga je urugvajska štampa proglasila „El grande Milovan“. Takođe nisu znali kako da se odbrane od naših kontranapada pa je Jugoslavija golovima Aleksandra Tirnanića i Ivice Beka vodila sa 2:0. Brazilci su samo uspeli da smanje za konačnih 2:1 i veliko slavlje naše reprezentacije. Ovaj veliki uspeh odredio je dalji put izabranika Boška Simonovića do samog polufinala. Brazil nije puno puta u svojoj istoriji završavao Mundijal već posle prve faze. Tada jeste i to zbog trijumfa naših fudbalera. Duel između Srbije i Brazila 27. juna biće ukupno naš peti na Mundijalima, a u ovom osvrtu biće govora o još jednom.

Foto: You Tube/ Printscreen                                                                                    KAPITENI MILUTIN IVKOVIĆ I PREGINJO PRED MEČ JUGOSLAVIJA – BRAZIL

Brazil 1950. i Švajcarska 1954.

Posle Drugog svetskog rata, FIFA je odlučila da Mundijal bude opet u Južnoj Americi. To je značilo da će naša reprezentacija i svoj drugi šampionat sveta igrati na ovom kontinentu. Ovaj put domaćin je bio Brazil. Tada već Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija našla se u grupi sa Švajcarskom, Meksikom i domaćinom. Za razliku od premijere 20 godina ranije protiv Karioka, tada su naši otvorili učešće protiv Švajcarske sa kojom smo sada takođe u istoj grupi, međusobni duel ćemo igrati 22. juna. Međutim, pre 68 godina nije bilo toliko nezivesnosti koju sad očekujemo sa u dobroj meri „balkanskim“ Švajcarcima. Zanimljvo je da smo sa „Sajdžijama“ baš pred sam Mundijal odigrali kontrolni meč i pobedili sa 4:0. Na šampionatu smo bili nešto manje ubedljivi, pobedili smo 3:0. Golove su dali Rajko Mitić, Kosta Tomašević i Tihomir Ognjanov. Opšti utisak sa tog Mundijala je bio dobar iako se dalje od prve faze nije moglo porazom od domaćina Brazila koji će kasnije u odlučujućoj utakmici izgubiti od Urugvaja na Marakani. Na kraju je osvojeno peto mesto za generalno solidan utisak.

Četiri godine kasnije u u potpunosti je formiran čuveni olimpijski tim Jugoslavije. Tada su i Olimpijske igre imale veliki značaj jer još uvek nije postojalo Evropsko prvenstvo, a Jugoslavija je u to vreme već dva puta osvojila srebrnu medalju. Tim koji stariji ljubitelji fudbala znaju u „pola noći“ (Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Milutinović, Bobek, Mitić, Vukas i Zebec) otvorio je peto Svetsko prvenstvo u Švajcarskoj mečom sa Francuskom. Prvi čovek FIFA je u to vreme bio Francuz Žil Rime pa ne čudi što je turnir otvorila reprezentacija njegove zemlje kao i 1930, a ne aktuelni šampion sveta Urugvaj. Ipak, Francuzi se nisu proslavili. Jugoslavija je golom Miloša Milutinovića pobedila 1:0. Ovaj duel je prvi u istoriji Mundijala koji je sniman kamerama potrebnim za evrovizijsku razmenu slike pa je na neki način pogodak „Plave čigre“ prvi televizijski pogodak u istoriji Svetskih prvenstava. Jugoslavija je taj šampionat završila u četvrtfinalu porazom od kasnijih šampiona sveta Nemačke. Tadašnji utisak je bio da je moglo i više da se postigne ali gledajući iz sadašnje perspektive, četvrtfinale Mundijala je rezultat za poštovanje.

Švedska 1958. i Čile 1962.

Posle tri pobede na premijerama, Jugoslavija je ostvarila i prvi remi. Voljom žreba ona se našla u drugoj grupi, a protivnik na startu joj je bila Škotska. Poveli smo golom Aleksandra Petakovića u šestom minutu, a Škoti su izjednačili preko Džimija Mareja za konačan rezultat 1:1. Taj meč bez pobednika u dobroj meri je odredio našu sudbinu na Mundijalu u Švedskoj. Opet četvrtfinale, opet poraz i opet od Nemačke kao aktuelnog šampiona sveta. Nekako je sve moglo biti drugačije da je samo u prvom kolu ostvarena pobeda nad Škotima jer bismo onda u drugoj fazi išli na mnogo lakše Severne Irce. Ovako smo ponovo stali na četvrtfinalu.

Četiri godine kasnije usledilo je naše treće putovanje u Južnu Ameriku, ovaj put u Čile. Prvo kolo za protivnika nam je donelo tadašnjeg aktuelnog šampiona prvog Evropskog prvenstva, Sovjetski Savez. Sovjeti su nas kao i dve godine ranije u finalu Eura pobedili, ovaj put rezultatom 2:0. To je ujedno naš prvi poraz na premijerama šampionata sveta. Međutim, on nije uticao da posle 1930. igramo u drugom polufinalu Svetskog prvenstva pobedivši konačno Nemce u našem trećem uzastopnom četvrfitnalu. Uspešan Mundijal koji je mogao biti i uspešniji ali utisak je da je poraz u prvom kolu od Sovjeta došao u pravi čas i „otreznio“ Jugoslaviju.

Nemačka 1974. i Španija 1982.

Slavno vreme jugoslovenskog fudbala je prošlo, a naša reprezentacija nije učestvovala na dva uzastopna Mundijala što se nikad pre i kasnije nije dogodilo. Na neverovatan način je izborena majstorica sa Špancima u Frankfurtu gde smo golom Josipa Katalinskog otišli na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj. Na tom istom stadionu Jugoslaviji je priređena ogromna čast – da otvori Mundijal duelom protiv aktuelnog šampiona sveta Brazila. Odigrali smo nerešeno, bez golova. Ipak, utisak je da je Jugoslavija bila mnogo bolja od Brazilaca koji više u svojim redovima nisu imali Pelea. Tadašnjim navijačima sigurno je u glavi i dalje ostala ona stativa koju je glavom pogodio Branko Oblak kao i još nekoliko veoma dobrih prilika za „plave“. Ovaj remi će nam ipak dosta olakšati put u drugu fazu jer nije primljen gol, a Zairu je u drugom kolu dato devet komada što nisu uspeli ni Brazil ni Škotska. Ta gol razlika je doprinela da mi budemo prvi ispred ove dve ekipe. U drugoj fazi će doći do raspada sistema, a članovi tog tima i danas tvrde da je glavni razlog loših igara bio to što nisu isplaćene premije za prolazak prve faze. Na kraju, bili smo osmi na svetu.

Isto toliko godina kasnije igrali smo u Španiji. Žreb nam je kao protivnike u prvom kolu doneo Severne Irce. Opet remi i opet bez golova. Taj meč je i zaista prema igri oba tima i bio za rezultat 0:0 ali on će ipak ostati upamćen u istoriji Mundijala. U timu Severnih Iraca igrao je Norman Vajtsajd koji je 17. juna 1982. godine imao samo 17 godina i 41 dan. Tako je oborio rekord legandardnog Pelea i tako će Vajtsajd do danas ostati najmlađi fudbaler koji je igrao na Svetskim prvenstvima. Sumoran utisak sa prvog meča preneo se i na ostatak našeg nastupa u Španiji tako da po prvi put nismo uspeli da prođemo grupnu fazu.

Italija 1990. i Francuska 1998.

Političke okolnosti u tadašnjoj Jugoslaviji koja je već polako išla ka raspadu dovele su i do toga da ovaj tim ne bude ispraćen sa velikim optimizmom u Italiju. Sumnjalo se u zajedništvo igrača različitih nacionalnosti, a sumnje su tek pojačane ubedljivim porazom od Nemačke na u prvom kolu grupe D. Nemci su silovitom igrom i fenomenalnom partijom pre svih Lotara Matusa pobedili Jugoslovene rezultatom 4:1. Pored dva gola Mateusa, strelci za kasnijeg šampiona sveta bili su Jirgen Klinsman i Andreas Breme dok je počasni pogodak za plave postigao Davor Jozić. Međutim, ovaj ubedljivi poraz od moćne Nemačke je samo doveo do otrežnjenja u pravom trenutku pa je Jugoslavija na kraju dogurala do četvrtfinala gde je nesrećno eliminisana na penale od Argentinaca. Na kraju je osvojeno peto mesto što je u tom trenutku bio veoma dobar rezultat.

Osam godina kasnije više nije postojala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Njen zvanični naslednik bila je Savezna Republika Jugoslavija, a tim zvezda sastavljen od fudbalera iz Srbije i Crne Gore otišao je u Francusku sa velikim očekivanjima. Posle fenomenalnog baraža protiv Mađara gde im je dato ukupno 12 pogodaka i ubedljive pobede nad Nigerijom od 3:0, navijači su očekivali slično protiv Irana u prvom kolu. Međutim, naši su se prilično mučili sa Irancima sve do 73. minuta kada je Siniša Mihajlović preuzeo odgovornost i na svoj način ubitačnom levicom iz slobodnjaka doneo vrednu pobedu Jugoslaviji. Ipak, ne i dovoljnu da kasnije u drugoj fazi izvučemo lakšeg protivnika pa smo morali da idemo na veoma jake Holanđane u osmini finala gde smo i završili učešće na svima poznat, prilično nesrećan način. Zvanično je na kraju osvojeno 10. mesto ali i dalje ostaje žal za propuštenom prilikom pre 20 godina.

Nemačka 2006. i Južna Afrika 2010.

Ako nekad baš nismo imali sreće prilikom žreba, to je bilo za taj šampionat u Nemačkoj. Dobili smo „grupu smrti“ u kojoj su bile Holandija, Argentina i vicešampion Afrike Obala Slonovače sa nekoliko odličnih pojedinaca. Prvo kolo grupe C donelo nam je za protivnika Holandiju. Nadali smo se da ćemo defanzivnom igrom moći da izbegnemo poraz ali nismo uspeli. Holanđani su poveli sa 1:0 golom Arjena Robena u 18. minutu. Tako je i ostalo do samog kraja, a ko bi tada rekao da će taj duel biti još i najbolje izdanje naših jer smo u nekoliko navrata mogli i da izjednačimo rezultat. Krajnji utisak sa tog prvenstva je svima isti, katastrofalan. Malo ko je očekivao da ćemo proći tako tešku grupu ali onako očajno izdanje… ne ponovilo se.

Južna Afrika četiri godine kasnije donela nam je duel dva Srbina na mestu selektora. Srbija Radomira Antića se u prvom kolu grupe D sastala sa Ganom koju je vodio naš Milovan Rajevac. Jedan Srbin se radovao, ali to nije bio onaj koji je vodio Srbiju. Gana je golom iz penala posle i dalje neshvatljivog igranja rukom Zdravka Kuzmanovića pobedila 1:0. Vladimira Stojkovića je sa bele tačke savladao Asamoa Đan samo desetak minuta pre kraja utakmice. Težak i šokantan poraz na startu turnira pokazao je kako možemo da prođemo ako potcenimo ili sa druge strane previše precenimo ekipe koje su po igračima slabije od nas. Srbija je, utisak je, precenila Ganu ali je zato potcenila Australiju u trećem kolu da bi na kraju opet završila učešće već u grupnoj fazi sa jednom pobedom protiv – Nemačke.

Foto: Phil Cole/Getty Images

Vreme je da se ovaj niz od dva uzastopna poraza na startu Mundijala prekine danas protiv Kostarike. Svi se nadamo pobedi jer bi taj meč u ogromnoj meri mogao da odredi kakav će biti naš dalji put u Rusiji. Međutim, najvažnije je kao i uvek, da naši igrači realno sagledaju protivnika jer Kostarika nije nimalo naivna ekipa ali sa druge strane sigurno nije nikakav bauk. Jedno je sigurno, učešće Srbije na Svetskom prvenstvu i generalno na nekom velikom takmičenju smo čekali punih osam godina pa je uspeh što smo se vratili na najveću svetsku smotru fudbala. Srećno Orlovi!

Može li naš tim do pobede u prvom kolu posle 20 godina?

 

Foto: StarSport
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još