Slaven Bilić, esencija pank-rok fudbala - Admiral Bet SPORT

Slaven Bilić, esencija pank-rok fudbala

Srđan Orsić
Foto: StarSport

Danas dres sa brojem 6 hrvatske reprezentacije, u fudbalskom pohodu naših komšija kroz najveću zemlju sveta, nosi Dejan Lovren, a na klupi "Vatrenih" ovog leta sedi, široj javnosti do Mundijala u Rusiji malo poznati, Zlatko Dalić, bivši fudbaler, između ostalih, i podgoričke Budućnosti.

Nekada, i ovaj dres, i ovo mesto na klupi – ili, u njegovom slučaju, pored aut-linije – držao je jedan od retkih Južnih Slovena koji otelotvoravaju filozofiju pank-rok fudbala, Slaven Bilić.

Foto: Alexander Hassenstein/Getty images

Jirgen Klop ima Hevi-metal fudbal, "gegenpressing", a Slaven ima manje melodičnu, ali ponekad efektniji pristup: onako pankerski kako shvata život, on shvata i fudbal, i u naletima, u strukturi strofa-refren, tj. sprint-start na loptu, i u četvoročetvrtinskom taktu, odnosno po već postojećim taktičkim šemama, kao u većini pank pesama, on je i igrao, i vodio sa klupe svoje timove, koji su za par minuta rešavali, ali i gubili utakmice.

Nema tu brazilskog petljanja sa loptom, kao ni gitarskih solaža u panku, već se ide na loptu, u kost, brzo i efektno, pravo ka cilju, pa se on ili pogodi u centar, ili promaši sasvim, ali niko, nikada ne sme da kaže da se nije iz sve snage pokušalo postići najbolji rezultat.

Ovakvu flozofju fudbala sledi čovek sa naušnicom i tri tetovaže, ali i sa diplomom pravnog fakulteta i tečnim poznavanjem engleskog, nemačkog i italijanskog, uz legendarnu ličnu verziju ruskog jezika, demonstriranog u tv intervjuu za vreme boravka na klupi moskovske Lokomotive.

Fizički, ovaj Dalmatinac, Mediteranac, podsećao je u mladosti, a liči i danas, na Korta Maltezea, a ima i legendarni buntovni i pravdoljubivi duh Pratovog Maltežanina.

Ćovek rođen na dan kada su Americi najjeftinije avionske karte, napuniće pola veka 11. septembra ove godine, a svoj život, zaista, proživeo je i nastavlja da ga živi samo onako kako je on to želeo.

Idealista, panker, čovek koji je svirao u dva benda, deklarisani socijalista i pacifista, koji je (potpuno zasluženo) izvređao hrvatske navijače zbog njihovog otvorenog fašizma i rasizma, a o kojem jedna od napisanih knjiga nosi sjajni naslov i njegov lični citat:

Moraš nekad i pucat, nemoš uvik dodavat.

U karijeri je postizao retko golove, ali je bio beskompromisan i neprelazan u odbrani. Koga god da je čuvao, vukao ga je za dres i ginuo da ga zaustavi, često uspevavši da manje inteligentne napadače isprovocira da oni fauliraju njega i zbog kartona budu zamenjeni ili isključeni iz igre.

U Hajduku bio jedan od nosilaca igre kao vrlo mlad, u nemačkom Karlsrueu zapao za oko Hariju Rednapu i u engleski West Ham došao kao tada najplaćeniji strani igrač.

Nakon toga i nakon niza povreda, nemoćan da se vrati igri na pravi način, 1999. lečio je povrede u Hrvatskoj, uz mesečnu platu od 27 000 funti od Evertona, u kojem je od 1997-1999. nastupio na ukupno samo 30 mečeva.

Foto: Clive Brunskill/Getty

Pravnički izvanredno potkovan, na štetu nadmenih Engleza, raskinuo je ugovor i dobio odštetu od milion funti, te karijeru završio sa 33 godine 2001. u svom Hajduku.

U reprezentaciji Hrvatske, postigao je samo dva gola u dva meča sa Bosnom i Hercegovinom, te jedan gol Ukrajincima, na 44 odigrana meča u kockastom dresu. Svetsko prvenstvo u Francuskoj, na kojem su naše komšije izbegle sudbu našeg maleroznig tima i osvojile bronzu, igrao sa polomljenim kukom, što ga je kasnije i stajalo nastavka aktivne igračke karijere. U polufinalnom meču sa domaćim timom "Trikolora", na Štimčev mig, odglumio je za oskara faul Lorana Blana, zbog kojeg je francuski kapiten nezasluženo dobio crveni karton i propustio finalni meč.

Hoće li "Zbornaja komada" ugasiti večeras "Vatrene"?

Nakon uspešne igračke karijere, tokom koje nije krio da je strastveni pušač i da ume da uživa u muzici, čaši vina ili flaši piva, Slaven se odlučio za trenerski poziv, te je prvo vodio svoj Hajduk, potom mladu reprezentaciju Hrvatske, a zatim i A tim naših suseda. Kreirao je tim i igru koja je Hrvate uvrstilia u bitne čimbenike evropskog fudbala, pobedivši čak i Engleze na Vembliju.

Nakon toga, u moskovskoj Lokomotivi nije se zadržao, uprkos mnogo uloženih sredstava u tim sa kojim nije uspeo da napravi zapaženiji rezultat. Preuzeo je tada turski Bešiktaš, sa kojim nije uspeo da se plasira u Ligu šampiona, a u dvomeču sa Arsenalom, bio je isključen i poražen, ali se Arsenu Vengeru, svome timu i publici naknadno izvinio na šou-programu koji je priredio pored aut linije, pogođen sudijskim odlukama našeg Milorada Mažića i njegovih pomoćnika.

Foto: StarSport

2014. u Beogradu, na bivšem "Stadionu JNA",  na kojem je kao junoša sa Hajdukom protiv evropskog šampiona Zvezde osvojio poslednji "Kup Mašala Tita", Partizanova publika, koja nije prestala da bodri svoj tim ni pod kišom, ni uz kišu golova u Lukačevoj mreži, prepoznala je da nije zaslužio zvižduke, jer nije nikada bio ni provokator, niti i po čemu loš čovek.

Njegov tim pobedio je tada našeg predstavnika u Ligi Evrope sa 4:0, a Slaven je stajao mirno pored klupe, kisnuvši sa dalmatinsko-sumatraističkim izrazom fjake na licu, kao da nije dirnut ni uspehom svog tima, ni kišom koja ne prestaje da pada.

Foto: StarSport

Jedino što ga je pogodilo, bila je muzika sa razglasa stadiona JNA, i zatražio je od marketinga Partizana da mu omoguće da kupi kopiju CDa koji je puštan pre meča, na poluvremenu i na kraju utakmice. Momci iz "Grupe JNA" dokazali su da praše pankčinu koju i ovaj okoreli hajdukovac, muzički potkovan, smatra za muziku dostojnu pažnje i vrednu svakog komplimenta, ma za koga slušaoci navijali.

Pre revanš meča u Istanbulu, dobio je na poklon album koji mu se toliko dopao, a on je na dar, uz komplimente i muzičarima i fudbalerima iz srpske prestonice, uzvratio pobedom svoga Bešiktaša od 2:1, u meču u kome je Partizan pružio mnogo bolju partiju nego u beogradskoj pokisloj prvoj rundi.

Nakon Bešikataša, Slaven se vratio u Englesku, gde je na 111 mečeva predvodio kao menadžer svoj bivši klub, "Čekićare" sa "Apton parka", sve dok se nisu preselili na "Olimpijski stadion", na kojem je, nakon poraza od 1:4 od Liverpula, 4. novembra prošle godine, saradnja "Super Slava", kako su ga svojevremeno nazvali navijači, i Vest Hema bila okončana.

Od tada, Slaven nije ni tražio novi trenerski posao.

Od fudbala odmara uz fudbal i muziku, često dajući svoja mišljenja i stručne analize, bilo engleskim, bilo hrvatskim medijima.

Pred ovaj Mundijal, tvrdio je da ova generacija "Vatrenih" može da nadmaši onu njegovu sa Svetskog kupa od pre dve decenije u Francuskoj.

Moglu li Hrvati opet među 4 najbolja tima na planeti, ili čak i više od toga?

Hoće li biti u pravu, saznaćemo večeras na prepunom "Olimpijskom stadionu Fišt" u Sočiju.

Bilo kako bilo, znamo da će Slaven i poraz, i pobedu, dočekati uz zvuke pank-roka, sa kojima i uz koje je i igrao fudbal, i predvodio sa klupe sve svoje timove.

Ostavi komentar

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još