Teri Bučer, merna jedinica za "ludaka" na terenu - Admiral Bet SPORT

Teri Bučer, merna jedinica za "ludaka" na terenu

Srđan Orsić
Foto: Printscreen YouTube

Juče je bio šezdeseti rođendan čoveku kojem je meč sa naslovne fotografije ovoga teksta obeležio karijeru i učinio ga legendom.

Kao što je letos sa čalmom na glavi Milan Pavkov postao junak Zvezdinog plasmana u klupsku elitu evropskog fudbala, pre skoro trideset godina, Teri Bučer potvrdio je svoje prezime – koje na engleskom jeziku znali "kasapin" –  na meču po kojem se, i dan danas, meri koliko je krvi – bukvalno! – neko prolio za nacioalni tim "Gordog Albiona".

Bilo je to 6. septembra 1989, u Stokholmu, na meču druge evropske grupe kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Italiji 1990.

Šveđani su dočekali Engleze, i tim sa Ostrva trebao je da ode neporažen sa ovog gostovanja, da bi i teoretski osigurao put na Mundijal, kao drugoplasirani iza domaćih Vikinga, a ispred Poljaka i Albanaca.

Meč je počeo mirno, ali u jednom skoku u krugu na centru igrališta, Terens Teri Bučer, umesto lopte, čelom je pogodio potiljak doslovno tvrdoglavog švedskog veznog igrača. Na čas je izveden sa terena, timski lekar mu je rekao da bi ranu trebalo zašiti sa sedam šavova, i da mora da napusti igru.

Odgovor tadašnjeg fudbalera Glazgov Rendžersa bio je nepitično britanski:

Udri dva šava, zavij i puštaj me nazad na teren!

Sa čalmom na glavi, centralni bek Gordog Albiona nastavio je da komanduje odbranom i, kako to inače igrači na njegovoj poziciji i čine, da glavom otklanja sve opasnosti ispred svog šesnaesterca.

U 21. veku, niko mu ne bi dozvolio da igra u takvom stanju, ali 1989, sa dva šava koja su pukla odmah pri prvoj intervenciji, Bučer je svoje mesarsko prezime potvrdio i krvlju zalivenom čalmom, glavom i belim dresom sa grbom engleske fudbalske asocijacije.

Do kraja meča, krv se slivala i preko njegovog šorca, a i lopta bi, posle njegovih intervencija, ostajala krvava.

Kraj meča dočekao je sigurno sa litrom krvi manje u organizmu i sa ludačkim sjajem u očima, koji je ušao u legendu u zemlji u kojoj je loptanje nogom i osmišljeno kao timski sport.

I dan-danas, požrtvovanost nekog momka u dresu sa tri lava na grbu, meri se po Bučerovom krvoproliću u Švedskoj 1989.

Prethodnog leta u Rusiji, Englezi su bli blizu istorijskom uspehu i plasmanu u finale, ali im je nedostajao neko sa ovakvom – slobodno se može napisati – psihopatskom privrženošću timu za koji igra i državi čije boje brani, pa da učinie i taj korak dalje, koji čekaju od 1966, od kada nikad fudbal da se, kako mu mase engleskih navijača pevaju, "vrati kući"…

Ostavi komentar

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još