Sarajevo, veleslalom zbog kog je Jugoslavija drhtala, najbolja druga vožnja i prva jugoslovenska medalja! - Admiral Bet SPORT

Sarajevo, veleslalom zbog kog je Jugoslavija drhtala, najbolja druga vožnja i prva jugoslovenska medalja!

Dušan Ninković
Foto: Youtube/printscreen

Sarajevska raja, prepoznatljiva po britkom humoru, tvrdila je da ’’Voli Jureka više od bureka’’. Poređenje jednog Slovenca, u to vreme još uvek Jugoslovena, sa verovatno omiljenim jelom u čaršiji pokazivalo je sav značaj te dve vožnje.

Rođen u Gorici, na granici jedne države koja više ne postoji i jedne koja je na Zimskim olimpijskim igrama imala mnogo više uspeha, kao da je bio predodređen za medalju. Jure Franko postao je u Sarajevu, na Bjelašnici, osvajač prve medalje na ZOI za Jugoslaviju.

Zimske olimpijske igre u Sarajevu otvorene su na današnji dan, osmog februara 1984. godine. Jugoslavija, a posebno Sarajevo, bili su tih dana u centru pažnje. U žiži interesovanja domaće publike bila je trka veleslaloma koja je održana 14. februara.

Mučenje Jugoslavije na prethodnim ZOI

Rubriku ’’Faca nedelje’’ počinjemo upravo pričom o tom Sarajevu, o tom skijašu i o dve trke koji su ostale u pamćenju za svakog ko je u to vreme pratio takmičenje. Smatram da je Jure Franko zaslužio mesto u ovoj kategoriji.

Foto: Youtube/printscreen

Jugoslavija je, realno govoreći, bila prilično neuspešna na Zimskim olimpijskim igrama. Prvih 11 učešća prošli su bez medalje i na prvo odličje čekalo se sve do Bjelašnice, veleslaloma i pomešanog mirisa ćevapa i bureka na sarajevskim ulicama.

Kasnije su osvojena još tri odličja, odmah na ZOI u Kalgariju četiri godine kasnije. Tamo su Mateja Svet u slalomu i muška reprezentacija u ski-skokovima stigli do srebrnih odličja. Dodatni povod za radost imao je Matjaž Debelak, čovek koji je pored timskog srebra imao i pojedinačnu bronzu na velikoj skakaonici.

Osnovu za osvajanju medalja sa Olimpijskih igara stvorio je Jure Franko. Desetine miliona Jugoslovena tokom nekoliko decenija gajenja olimpijskog duha čekalo je ’’snežnu’’ medalju. Nakon Frankove je postalo lakše, ali uopšte nije bilo lako postati Franko.

Kao što smo već rekli, Jure je rođen u Gorici, gde je i počeo da se zanima za zimske sportove. Kako je kasnije isticao, a retko je davao intervjue, bilo kojih pedeset metara pokrivenih snegom bili su mu dovoljni da razmisli o treningu.

Iako još uvek prilično mlad, pred Sarajevo je sakupio dovoljno takmičarskog iskustva. Franko je bio učesnik Olimpijskih igara održanih četiri godine ranije. Tada je imao samo 17 godina i trku veleslaloma završio je na 12. poziciji.

U svojoj omiljenoj disciplini učestvovao je i na dva Svetska šampionata. Dve godine pre Sarajeva je bio učesnik takmičenja u Šladmingu, gde je kao devetnaestogodišnjak bio 14. Godinu dana nakon sarajevskih Olimpijskih igara, na svom poslednjem velikom takmičenju, završio je kao 11. u veleslalomu.

Sezona u kojoj su bile te čuvene Olimpijske igre je ubedljivo najbolja u njegovoj karijeri. Debitovao je u Svetskom kupu još 1980. godine, ali je tek u decembru 1983. godine počeo da stiže do podijuma. Dva od svoja tri takva rezultata upisao je u tom mesecu, treći u martu naredne godine.

Između tih pobeda dogodio se najveći događaj u karijeri nekadašnjeg skijaša. Olimpijske igre u Sarajevu vinule su ga u legendu, istoriju jugoslovenskog sporta i srca svakog ko je u tim trenucima pratio takmičenja. A sećaju se stariji, mnogi su pratili i tresli se od uzbuđenja.

Veleslalom je bio daleko najuspešnija disciplina za jugoslovenski sport na tim Olimpijskim igrama. Rekordan broj učesnika, kako i priliči domaćinu, predstavio je Jugoslaviju ali ostavili su veoma blag utisak. Zapravo, podbacili su mnogi, samo su učesnici veleslaloma bili na nivou.

Fenomenalna druga vožnja

Bojan Križaj završio je trku na 9. poziciji, Boris Strel je bio sedmoplasirani a Jure Franko stigao je do druge pozicije i olimpijske medalje. Prvu vožnju završio je na četvrtoj poziciji a Strel je bio njegov prvi pratilac na polovini puta do odličja.

Dva dobra rezultata ulila su nadu svima, reprezentativcima, Sarajlijama, gledaocima kraj malih ekrana… Samouvereno, bez imalo tereta na svojim leđima a za očekivati je da se u tim trenucima ponaša kao Atlas kom je dužnost da drži planetu, Franko je u drugoj vožnji bio fantastičan.

Kapije su se nizale, greške nisu postojale a vreme je stalo. Svaki metar koji je prolazio približavao je Jugoslaviju medalji a Franko je bio svestan da je sve u njegovim rukama i skijama. Skijanje iz knjiga, najbrža vožnja u drugoj trci i napredak u konačnom plasmanu.

Sa ukupnim vremenom od 2:41:41, Jure Franko ostao je na 23 stotinke iza zlatnog odličja. Švajcarac Maks Julen pobegao mu je ali Andreas Vencel iz Lihtenštajna nije mogao. On je ostao 34 stotinke iza, gledajući kako srebrna medalja pripada domaćinu.

Život ovog čoveka moguće je, kao nožem, preseći na dva dela. Jedan je, fokusiran na alpsko skijanje, trajao sve do osvajanja medalje u Sarajevu. Tog dana se završilo jedno poglavlje, pa iako je Jure Franko nastavio da se takmiči još godinu dana, skije više nisu bile prioritet.

Dogodio se još jedan bitan nastup u njegovoj karijeri. Na Univerzijadi koja je u italijanskom Belunu održana godinu dana nakon Sarajeva, osvojio je zlatnu medalju. I bio je među favoritima, znalo se da je u strašnoj formi tih meseci.

Karijeru je završio sa 23 godine, shvatajući da je u svom omiljenom sportu i u svojoj omiljenoj disciplini postigao šta je želeo.  Od tada se u potpunosti okrenuo drugim stvarima. Živeo je u Japanu i Americi, naučio nekoliko svetskih jezika i potpuno promenio profesiju.

Drugačije životne staze

Jure Franko, junak Jugoslavije iz Sarajeva, danas živi u Radovljici, malom mestu u Sloveniji. Prelep pejzaž, na oko šest kilometara od jezera Bled i nedaleko od izvora Save Dolinke i Save Bohinjke pruža mu neophodan mir.

Tokom života u SAD Jure Franko zaljubio se u mjuzikl, pa je tu svoju ljubav pokušao da prenese i u zemlje bivše Jugoslavije. Producent je mjuzikla ’’Mamma mia’’ koji će uskoro prikazivati i u BiH, što je poslednja zemlja nekadašnje države u kojoj nisu nastupali.

Kada je 2006. godine olimpijski plamen putovao u Torino, Franko je bio na ruti. On je preneo baklju iz Gorice u Italiju, a za iste Olimpijske igre organizovao je putovanje za 43 deteta na veleslalom. Deca iz Gorice, Nove Gorice i Sarajeva gledali su kako Benjamin Rajh, jedan sjajan tehničar, osvaja olimpijsko zlato.

Zimski sportovi nakon Sarajeva

Sportisti Jugoslavije pojavili su se nakon Kalgarija i na Zimskim olimpijskim igrama u Albertvilu. Poslednji nastup pod zajedničkom zastavom ponovo je prošao bez medalje a ubrzo je zemlja prestala da postoji. Takmičari iz SR Jugoslavije nisu uspevali ni kasnije da ostvare zapažene rezultate a i Srbija je bez olimpijske medalje na ZOI.

Trofejnu tradiciju su nastavili Hrvati, najviše zahvaljujući porodici Kostelić, i Slovenci koji su osvojili čak 17 medalja. Najtrofejnija od nacija iz bivše države sledi put koji je svojim skijama, pre 35 godina, utabanao Jure Franko.

Istorija zimskih sportova na ovim prostorima bila bi drugačija da se te dve trke veleslaloma nisu dogodile. Pomeranje granica dovelo je do ogromnog uspona zimskih sportova u Sloveniji. Danas je Slovenija respektabilan učesnik svih takmičenja u zimskim sportovima.

Deluje da je i nama, srpskom zimskom sportu, potrebno nešto takvo. Kao što je pre nešto više od decenije eksplodirao srpski tenis, isto bi moglo da se desi i skijanju. Uskoro bismo mogli da gledamo i prvog predstavnika Srbije u ski skokovima, Nikolu Stevanovića, a nekoliko zapaženih rezultata poslednjih godina imala je i Nevena Ignjatović.

Foto: Youtube/printscreen

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još