Ikere, lako ćemo za fudbal, da si ti nama živ i zdrav... - Admiral Bet SPORT

Ikere, lako ćemo za fudbal, da si ti nama živ i zdrav…

Nemanja Đorđević
Photo by Vladimir Rys/Bongarts/Getty Images

Kakve stvari se sve dešavaju i na koji način, posebno u našoj zemlji, malo toga može zaista da me šokira.

Ipak, to se još jednom dogodilo prošlog utorka – kada je jedan od legendarnih igrača uz koje sam rastao i zavoleo fudbal doživeo srčani udar.

Ali nije to bio neko od onih koji su odavno završili fudbalske karijere i već se nalaze u poznim životnim godinama, već neko ko je i dalje aktivan fudbaler i ima samo 37 godina. Na kraju, dobro je da se sve završilo onako kako treba…

Iako ovo svakako nije kraj karijere kakav je on i bilo ko od nas priželjkivao, prosto nema za čime da žali jer gotovo da ne postoje oni koji mogu da se pohvale onime što je on ostvario, ma – ni polovinom toga…

"Dok je većina klinaca maštala o tome da postigne savršen gol, ja sam oduvek sanjao da ga odbranim" — Iker Kasiljas Fernandez.

Rođen je u predgrađu Madrida Mostoljesu, 20. maja 1981. godine, u porodici velikih navijača najvećeg kluba na svetu – madridskog Reala.

Kako kaže njegov otac Hoze Luiz, već na fudbalu u kraju pokazao je ljubav prema rukavicama, iako je bio po prilično sitan i nizak. Hoze je smatrao da će ga to "proći" i da će, poput ostale dece, poželeti da zapravo igra fudbal, ali se to nikada nije dogodilo…

Sa devet godina našao se u trening centru "kraljevskog" kluba "La Fabrica", a tamo je i ostao narednih 25. Međutim, veliko je pitanje da li bi se sve tako odigralo da jednog dana nije zaboravio da ode do kladionice i uplati tiket ocu.

Gospodin Kasiljas, u to vreme prosvetni radnik u ministarstvu, pogodio je četrnaest tačnih rezultata tog vikenda, Imao je više sreće o Dimitrija Mite Pantića u "Tesnoj koži", ali je u nedelju uveče verovatno i sâm poželeo da je i u njegovom slučaju neko "pogodio stativu"…

Iker se zaigrao na lokalnom terenu, a njegova porodica ostala uskraćena za džek-pot u vrednosti od 1.200.000 evra.

Opet, gledajući iz ove perspektive, deluje da je ovako ispalo bolje…

Dvanaest godina po dolasku u klub, a četiri dana pred svoj šesnaesti rođendan, umesto na času biologije našao se na gol liniji voljenog kluba.

U Madridu je gostovao Rosenborg u okviru grupe faze Lige šampiona, a usled povreda Boda Ilgnera i Pedra Kontrerasa trener Jup Hajnkes nije imao drugo rešenje.

Ni legendarni Nemac u tom trenutku nije mogao da pretpostavi šta je uradio. Kao i često, prečesto u životu splet okolnosti učinio je svoje – fudbal je dobio novog heroja i brojne nove stranice istorije.

Iako su Španci kroz istoriju imali nekoliko izuzetnih golmana, Kasiljasa su smatrali "reinkarnacijom" Dina Zofa. Samo tri centrimetra viši je od čuvenog Italijana (185), a sličnost u njihovom golmanskom i mentalnom sklopu gotovo da je identična.

Takođe, kao i "Monumento" savršeno je tehnički i taktički iškolovan, baš po italijanskom modelu.

Pravovremeno postavljanje, munjeviti refleksi, brzina, konzistentnost i liderske sposobnosti učinili su ga nezamenjivim na golu kluba i reprezentacije.

Gotovo je nemoguće uhvatiti ga na "krivoj" nozi ili mu proturiti loptu pored stajne kada bi vam ušao u šut, a kako je vreme prolazilo bivao je sve bolji i bolji. Jedino za šta su mogli da mu zamere bilo je to da ne napušta gol prilikom centaršuteva, narodski rečeno spada među "linijaše", ali i pored toga retke su lopte koje nije uspeo da obuzda neverovatnim refleksima.

Za dve i po decenije u Realu, odnosno 16 godina u prvom timu, značajno je doprineo da njegov klub održi status koji ima u svetu – osvojivši čak 18 trofeja.

Pet La liga, dva Kupa kralja, četiri Superkupa Španije, tri Lige šampiona, dva UEFA Superkupa i dve titule Klupskog prvaka sveta, uz gomilu individualnih nagrada.

Samo je čuveni Raul Gonzalez Blanko (741) više puta od njega branio boje Reala (725), a zbog svega što je uradio za tim sa Santjago Bernabeua i Španiju od navijača je dobio nadimak "San Iker" (Sveti Iker), dok se u rodnom gradu trg zove upravo po njemu.

Istovremeno, sa uspesima na klupskom nivou pisao je svoju legendu i u dresu "Crvene furije", na čijem golu se našao takođe već kao golobradi mladić – i to na Svetskom prvenstvu 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji.

A, i tamo je rekorder, sa 167 nastupa, i kapiten. Sa trakom na ruci doneo je svojoj zemlji prvu titulu prvaka Evrope posle 44 godine 2008, potom i još jednu četiri godine kasnije, da bi 2010. u Južnoj Africi stigao da uđe u društvo Franca Bekenbauera i Didijea Dešana.

Postao je tek treći čovek koji je kao kapiten podigao trofeje Lige šampiona, svetskog i Evropskog prvenstva visoko iznad glave, dok je prvi i jedini golman osvajač EURO takmičenja sa trakom oko ruke.

Nažalost, ni sve to nije bilo dovoljno da ga sačuva od mračne strane Real Madrida, pa je i on doživeo sudbinu svog velikog prijatelja Raula, ali i mnogih drugih živih legendi "Kraljevića"…

Photo by Denis Doyle/Getty Images

"Imam gotovo dvadeset godina staža u ovom klubu i niko, nikada ne bi smeo da se usudi da meni objašnjava šta je Real Madrid. On nemaju predstavu šta i koliko meni moj klub znači. On je moj život".

Na silu su ga odvojili od nečega što je voleo isto koliko i svoje najbliže, što se i moglo videti prilikom oproštajne konferencije na "Bernabeuu". Iako će vam gotovo svi fudbalski fanatici reći da nisu reagovali isto kao Iker – budite sigurni da vas lažu jer bi tog dana i lopta proplakala.

Retki su oni kojima, gledajući kako se veliki Iker bezuspešno bori za talasima emocija, nešto nije "upalo u oko" za tih petnaestak minuta. Jeste imao nekoliko netipičnih kikseva, jeste u nekoliko navrata imao i periode u kojima je bio značajno ispod svog nivoa, ali ništa ne može da opravda manir čelnika nesporno velikog kluba, manir tipičan za odvratni, moderni fudbal.

S druge strane, koliko golmana znate koji nisu kiksali za vreme svoje karijere. Posebno govoreći o onima koji su veći deo nje proveli na najvišem nivou?

U tom trenutku imao je 34 godine, što i nije neki problem kada su u pitanju čuvari mreže, šta više – oni što su stariji to su bolji. Nije želeo poput dobrog dela svojih vršnjaka da se preseli u Sjedinjene Američke Države ili Kinu, želeo je da ostane u Evropi i da i dalje igra ozbiljan fudbal.

Najbrži je bio Porto, pa je Iker u leto 2015. godine postao novi igrač portugalskih "Zmajeva", gde je postao aposlutni rekorder kada je evropski klupski fudbal u pitanju.

Ekipa sa "Dragaa" gostovala je na Juventus areni, a da sve bude dodatno simbolično pobrinula se sudbina, kada je zabeležio 177, rekordni nastup u elitnom takmičenju, prestigavši još jednom pripadnika "svoje vrste" – Paolo Maldini.

Na crti preko puta njega, na drugoj strani terena stajao je još jedan njegov veliki prijatelj. Čovek koga neizmerno ceni, čovek koji istu dozu poštovanja gaji i prema njemu – veliki Đanluiđi Bufon.

Po mnogima, Iker i Điđi važe za najbolje golmane svoje generacije, možda i svih vremena, a malo je onih koji će vam reći drugačije.

"Đanluiđi Bufon? Najveći. Moj brat, veliki prijatelj, veliki čovek i strašan golman. Moj uzor".

Još od vremena jedinog osvajača "Zlatne lopte", kada govorimo o golmanima, čuvenog Lava Jašina, pa preko Gordona Benksa, spominjanog Zofa, Edvina van der Sara, Olivera Kana…. Svaka era imala je po nekoliko fantastičnih golmana, ali niko od njih ne može da se pohvali biografijom kakvu ima Iker Kasiljas – jedini golman koji je pet puta proglašavan najboljim na svetu na svojoj poziciji.

Nekima nedostaje Liga šampiona, nekima Svetsko prvenstvo, drugima EURO, dok neki od njih nisu ni došli u realnu priliku da to i ostvare. Osim trofeja, koji nisu baš uvek najrelevantniji faktor, ono što Ikera izdvaja od ostalih jeste način razmišljanja i njegov pristup fudbalu.

"Biti dobra je osoba je isto što i biti dobar golman. Nebitno je koliko golova odbranite, neki ljudi će i dalje pamtiti samo one trenutke kada to niste uspeli da učinite. Sve u svemu, poenta moje priče jeste da ne želim da me pamte kao dobrog golmana, već kao dobru osobu".

Upravo tako ćemo ga i pamtiti. Kao nekoga ko nikada nije imao nikakvu "mrlju" u životu ili na terenu. Kao nekoga ko nikada na stranicama novina ili portala nije završio iz "nefudbalskih razloga", nekoga ko će vam prvi pasti na pamet kada treba da date primer pravog, sportskog uzora…

Velikog čoveka, velikog golmana i velikog šampiona.

https://millenniumbet.rs/app/promotions

Photo by Vladimir Rys/Bongarts/Getty Images

Ostavi komentar

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još