34

Nemanja Đorđević
Foto: Twitter@AjaxFrance

Fudbalska evolucija u poslednje dve decenije, potpomognuta svim "blagodetima" kapitalizma, donela je sa sobom i jednu nimalo popularnu "jednačinu".

Novac = trofeji

Johan Krojf, jedan od najvećih fudbalskih revolucionara, davno je rekao kako nikada nije video "da vreća sa novcem postiže gol". Prošlog četvrtka, ovo su bile reči kapitena njegovog Ajaksa – devetnaestogodišnjeg Matejisa de Lihta – pošto je Ajaks 34. put u istoriji postao prvak Holandije.

Ono što je važnije od same titule i trofeja jeste da smo svima pokazali šta je Ajaks, kakav je Amsterdam grad i kakav je naš fudbal – napadački. U stvari, samo smo prikazali ono što je velikan odozgo želeo da vidi, ono što je i očekivao od nas.

Koliko god da je priliv, odnosno obrt ogromnih svota novca potpuno realan i očekivan, teško je oteti se utisku da mu je dozvoljeno da previše utiče na samu igru. Ubijajući joj onaj šmek i magiju koja je i čini najvažnijom sporednom stvari na svetu.

Na tom putu prečesto zaboravljajući da je sve počelo davno pre njih, neretko i sopstvene legende, i da ipak moraju da postoje određena načela i postulati koja nikako ne smeju biti činilac na kraju jednačine s novcem.

Iako će isti taj De Liht, koliko možda i do kraja dana, postati deo te "moderne mašine". Poput njegovog drugara Frenkija de Jonga, i za sada već uobičajenih, povoljnih 65 miliona evra postati novi štoper Barselone – poruka koju je velikan iz Amsterdama poslao samo je još jedan pokazatelj da je fudbal više od igre.

Ajaks je stigao do prve titule posle pet godina, osvojen je i Kup pa je kompletirana i "dupla kruna", dok ih je filozofija o kojoj je Matejis govorio, a naš Dušan Tadić maestralno sprovodio na terenu, možda i koštala prvog finala Lige šampiona posle gotovo dve i po decenije.

Foto: MillenniumSport/Nemanja Đorđević

Ipak, kada je jedan od "najjeftinijih" timova iz elitnog društva došao do trenutka da fenomenalne partije i naplati, u prvi plan nisu stavljene lovorike, aktuelni heroji ili nešto treće, već samo broj – 34.

Specijalno dizajnirani dres sa brojem koji se našao na leđima svakoga ko je bio na proslavi, od igrača, do osoblja i najviših rukovodilaca… Broj koji je na svojim leđima nosio Abdelak Nuri, izabravši ga pri potpisivanju prvog profesionalnog ugovora sa timom u kojem je odrastao, želeći da na taj način "prizove" povratak titule na "Johan Krojf arenu"…

Na žalost, nije imao tu sreću da je zajedno sa igračima i proslavi zbog strašne sudbine koja ga je zadesila jula 2017. godine, tokom prijateljskog susreta na pripremama protiv bremenskog Verdera.

U tom trenutku dvadesetogodišnji vezista, popularni Api samo se sručio na teren, kolabirajući od jake srčane aritmije. Iako je ekspresno prebačen u bolnicu, najcrnje prognoze su se ostvarile.

"Gde je bio Ajaks – tu je bio i Nuri. Strašno je i užasno tužno sve to što se dogodilo. Takve stvari promene vas kao osobu, posebno jer je to bio momak koji je saigrače i ljude oko ekipe doživljavao kao porodicu. Teško je opistati bol koji osećamo…", jedva je izustio trener Erik ten Hag.

Pošto je posle pet dana napustio intenzivnu negu, lekari su ustanovili da je Nurijev mozak pretrpeo značajna, trajna oštećenja i da je njegova fudbalska karijera završena. Štaviše, gotovo dve godine kasnije sa porodicom i prijateljima komunicira pomerajući usne i obrve.

Mnogo simbolike ima u broju 34 ove sezone, a njegov kolega i drugar iz detinjstva Doni van de Bek smatra da nije slučajno gol protiv Juventusa, u velikoj pobedi u Torinu, postigao u 34. minutu.

"Kada sam postigao gol, pogledao sam u semafor i čim sam video da je 34. minut znao sam da ništa nije slučajno. To je bio veoma poseban trenutak za mene. Nikada ga neću zaboraviti".

Filip Sandler, još jedan njegov saigrač i dugogodišnji prijatelj, zahtevao je da prilikom prelaska u Mančester Siti dobije broj 34, isto kao i Džastin Klajvert u Romi, Amin Junes u Napoliju, Kevin Dijks u Fiorentini, a Patrikov naslednik je čak jednom prilikom, tokom proslave gola, podigao dres sa Nurijevim prezimenom visoko u vazduh…

Pre utakmice sa De Grafšapom, na zatvaranju sezone, Frenki je na Instagramu napisao da želi pobedu za kraj, ali ne za sebe nego za "svačijeg prijatelja Apija", dok je više od 100.000 ljudi u glavnom gradu Holandije ipak najviše dirnuo Apijev otac Mohamed, po čijem nasledniku nagrada za najboljeg mladog klupskog igrača godine nosi ime:

"Želim da se zahvalim svima… Svima vama i onima koji su pomogli da se san mog sina ostvari. Da budemo šampioni… Mi smo Ajaks, mi smo najbolji, mi smo porodica…".

Fudbal = više od igre

https://www.youtube.com/watch?v=CcggffsW4aQ&t=3624s

Foto: Twitter@AjaxFrance

Ostavi komentar

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još