Pismo Saletu: Nećemo ti zaboraviti…

Nikola Bulatović
Foto:StarSport

Kada kažeš 22, misliš Saša Ilić. Priznajte da ima vas koji u loto tiketima uvek stavljate ovaj broj! Niste sujeverni, već sigurni da je sreća ono što donosi broj na dresu kapitena Partizana.

Znam da svi sada cmizdrite i da ste očekivali još jednu sezonu. Znam da vam je žao jer se kapiten oprašta u petoj deceniji života i da na toj poziciji u Partizanu dugo se neće naći taj koji će ga zameniti. Video sam i da je nebo lilo suze nad stadionom u Humskoj. Video sam i natopljen dres sa brojem 22. Gledao sam i slušao razne priče o njegovom životu van terena. Video sam i rosno lice kapitena, koje u noći pod provaljenim oblacima nije pokazalo da li su to suze ili voda. Video sam svašta ovih godina, divio se i kritikovao i na kraju sam ostao smušen u sumiraju svojih osećanja u odnosu na karijeru jednog fudbalskog gospodina i kapitena omiljenog kluba.

Smušen, jer pitam se kakav je dan posle juče, ili nakon sutra?

Imao je samo devet godina kada je stao na travu koja je kasnije postala njegovo sve. Pametni fudbalski ljudi videli su u njemu šmekerski talenat sa loptom u nogama i znali su da može postati veliki. Prve seniorske sezone uzeo je dres sa brojem 1, jer su ostali brojevi bili zauzeti. Sledeće godine jedini slobodan bio je 22. Ispostaviće se, ovaj broj postaće jedini koji je zauvek zauzet, pa i sada kada više ne igra.

Koliko god su puna srca navijačima zbog Saletovog doprinosa, zebnja ostaje i pitanje ko posle njega. Ali, šmeker je Sale:

To je ta čuvena Partizanova škola koju sam prošao ja, koju su prošli milion klinaca ovde koji su došli u prvi tim, ja se samo ne slažem sa jednom tvrdnjom – da nije bilo igrača koji mogu ne da zamene Sašu Ilića, nego da budu i bolji. Ne zato što sam skroman, nego zato što je to moje realno mišljenje. Situacija u klubu je bila takva da se ti klinci ne iscrpe dovoljno i mislim da je to najveći naš problem, a sigurno da ima i da će biti mnogo boljih igrača nego što je bio Saša Ilić.

Posle 875 utakmica i 240 golova za klub Ilić je stavio tačku na veliku karijeru. Verovatno da ne postoji navijač crno-belih koji ne bi uputio oproštajnu poruku ili pismo. Nešto da ga pita ili da mu poruči…

Mi ćemo, kao omaž, kao zahvalnost (nazovite to kako hoćete) ostaviti jednu poruku u elektronskoj formi. U njoj ćemo pokušati da u dahu izgovorimo/ispišemo sve ono što je ostavilo utisak na nas koji volimo fudbal i na čija si srca uticao kao melem na najteže rane. Isto kao što i ovo pismo dolazi iz razočaranog srca jednog Partizanovca, kao nada da Sale postoji još jedan:

Dragi Sale,

Pošto sada odlaziš i nemamo kome da govorimo: Ajde, bre, penzioner, skloni se, ostavi mesta mlađima. Ili: do kada misliš da igraš, vučeš se po terenu, matori?! Želimo da ti kažemo da smo se šalili i da nismo baš tako mislili. I želimo da znaš da postoji nekoliko stvari koje ćemo zauvek pamtiti, a koje nisu poređane po značaju i važnosti:

Nećemo ti zaboraviti onaj promašaj protiv Reala, kada je najveći klub samo tvojom zaslugom otišao neporažen sa našeg stadiona, jer je on samo glupavi razlog da ti nalazimo zamerku.

Nećemo ti zaboraviti sve one golove, „Stotku“, majstorije i lucidnost, kako si bio hladan protiv Đurgardena i Njukasla, kako si lagano prevario Givena i rastužio "Sent Džejms Park", kako si Varao Kocića, Jevrića i druge.

Nećemo ti zaboraviti što si se drznuo da sa 21 godinu budeš kapiten kluba kakav je Partizan, a još manje što si nas ubedio da to zaslužuješ.

Pamtimo i tvoj povratak sa 33 godine i želju da završiš karijeru u Partizanu i to što je igra ekipe uvek zavisila od tvog raspoloženja. Nećemo ti zaboraviti najviše odigranih utakmica, najviše postignutih golova, 17 osvojenih trofeja, 40 derbija koje si odigrao.

Nećemo ti zaboraviti što si sve druge stvari učinio nebitnim u poređenju sa tim šta si i koliko doneo Partizanu. Možda je zato nebo i plakalo.

Nije vreme za suze. Ono što je tvoja veličina predstavljala i predstavlja teško da će neko moći da poremeti. Nije onda ni čudo što ti se klanjaju i oni koje si neretko znao da rastužiš, baš kao što si rastužio i prirodu, koju si toliko puta uspevao da nasamariš. A da ne pominjemo ovu sezonu, u kojoj crno-beli prolaze kroz jednu od najtežih situacija u svojoj istoriji.

Foto:StarSport

I tu si uspeo da pokažeš koliko si veliki. Niko više ne priča o petom mestu, porazu u derbiju, "zaraćenim" frakcijama, finansijskim problemima i igračkom kadru. Svi pričaju o tebi. Najednom, počasni krug koji si otrčao altetskom stazom na koju si istrčao davne 1996. postao je tema svih tema.

Zbog svega toga se nadamo, Sale, da će postojati neko ili nešto što će popuniti prazninu koju ostavljaš. Kada prođe sve ostaće tvoje ime, upisano zlatnim slovima i ostaće sećanje na dane kada smo čekali da se pojaviš, uradiš nešto, nacrtaš gol nekome.

 Ja sam siguran da ću biti uz Partizan, e sad, u kom obliku to uopšte nije bitno,

rekao si. I mi ti verujemo. Ništa manje nego što smo ti verovali kroz celu fudbalsku karijeru. I nije kraj, imamo taj kup, pa oproštaj u septembru. Pa ko zna šta sve još.

A i mi smo sada u fazonu: Ajde, matori, bar još jednu sezonu.

Ipak je Sale samo jedan!

Foto: StarSport

Hvala ti, legendo i srećno!

Tvoj Partizanovac.

Foto:StarSport

Ostavi komentar

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još