Vasa Pušica za MillenniumSport: Košarka je samo igra u kojoj uživam! Sa Partizanom prvo titula, pa sve drugo... - Admiral Bet SPORT

Vasa Pušica za MillenniumSport: Košarka je samo igra u kojoj uživam! Sa Partizanom prvo titula, pa sve drugo…

Nikola Bulatović
Foto: StarSport

Partizan je ove godine otišao korak dalje. Košarkaški gigant se stabilizovao, doveo značajno trenersko ime, nekoliko pojačanja i, kako navode iz kluba, došao do finansijske konsolidacije.

Ono što je možda i bitnije ljubiteljima košarke u Srbiji, Partizan se okreće onom što je godinama sjajno radio – stvaranju igrača. Ne bi trebalo trošiti reči na košarkaše koji su izašli iz sistema kluba, ali svakako treba posebno istaći da u treniutnom sastavu najtrofejnijeg košarkaškog kolektiva u zemlji ima mnogo talentovanih igrača. Tokom takmičenja u domaćem šampionatu videli smo da su priče o perspektivi Pecarskog, Trifunovića i ostalih utemeljene. Takođe, tu je i generacija rođena 1995. godine, koja spada u jednu od najtalentovanijih generacija u novijoj istoriji.

Jedan od onih koji je deo te generacije i koji će karijeru graditi u crno-belom dresu jeste Vaslilije Pušica. Momak je posle dečačkih dana u voljenom klubu otišao u Sjedinjene Američke Države, proveo četiri godine na školovanju, od čega poslednje dve na "Nortistern koledžu".

Vasilije je pohađao "Sanrajs akademiju", "Univerzitet San Dijego", a onda i "Nortistern". Posle stečenog znanja i zvanja ovaj momak vratio se u svo rodni grad i svoj klub. Za njega kažu da je veliki talenat, u Americi rekoše da je "najbolji od onih o kojima se ne priča mnogo".

U svojoj seniorskoj NCAA sezoni imao je prosek od 17,7 poena, uz 3,7 skokova i 4,7 asistencija. Sa pedigreom igrača sa velikim kapacitetima, ali i momka koji može i želi još bolje došao je u Partizan. Usledio je debi protiv Mege, a Vasa je, ni manje ni više, bio najbolji pojedinac meča. Već na startu pokazao je da poseduje sve što je potrebno. Agilan, smeo, uporan, spreman da šutira iz svih pozicija ali i probije kada je potrebno. U jednoj rečenici – Partizan je dobio ono što mu je trebalo.

Vasilije Pušica je tiho došao u beogradski klub, a kakve su prve njegove reakcije pokušali smo da saznamo iz prve ruke. I uspeli u tome.

Vaso, posle četiri godine eto i povratka u Srbiju i našu košarku. Koji su prvi utisci? Pre svega kako je bilo adaptirati se ne veliko trenersko ime kakav je Andrea Trinkijeri, sagrače?

Jos od odlaska iz juniora Partizana 2013. godine moja želja je bila da se baš po završetku studija i koledž karijere vratim u Partizan i započnem svoju karijeru u crno-belom dresu. Andrea Trinkijeri je vrhunski stručnjak, i svakako je veliki plus da baš moj prvi trener u seniorskoj košarci bude neko ko ima takvu reputaciju u evropskoj košarci. Svi saigrači su me prihvatili dobro, sa nekima sam igrao u mlađim kategorijama i reprezentaciji, što olakšava proces prilagođavanja .

Koji su glavni utisci iz Amerike?

Prošao sam mnogo toga za šest godina provedenih u Americi. O tom iskustvu bih mogao da pričam danima i jako je teško složiti sve u jedan odgovor. Sve u svemu, jedno jako lepo iskustvo na koje sam veoma ponosan, bilo je mnogo uspona i padova, promenio sam tri države, dva koledža, i na kraju ispunio ciljeve zbog kojih sam prvobitno otišao tamo.

Nije teško zaključiti da ti je stil košarke odgovarao? Sada iskustvo i "zvanje" cenjenog i uspešnog koledž igrača treba preneti i u evropsku košarku?

Stil košarke koji smo igrali na "Nortisternu" je na neki način stil koji gaji dosta tenera u Evropi. Dosta pik and rol igre, mnogo šuteva za tri poena i traženje lakih poena u tranziciji. Naravno da neće biti lako prilagoditi se na igru u Evropi i biće potrebno određeno vreme, ali mislim da me je "Nortistern" pripremio za to.

Koje su ti želje sa Partizanom?

Želje su mi da ove sezone osvojimo titulu prvaka Srbije. A za posle, znamo svi koje su ambicije kluba kao što je Partizan.

Foto: StarSport

Utisak je da tvojim dolaskom crno-beli dobijaju još čvrću bazu mladih i talentovanih igrača. Posle prvih utakmica u Superligi izgleda da si se odlično uklopio, baš kao i ostali košarkaši mlađe generacije koji su dobili šansu?

Partizan je oduvek bio poznat po mladim srpskim talentovanim igračima, i svakako je čast biti među njima.

Deluje da si radio na sebi i dobio "masu"? Koliko je i to zasluga američkog sistema? I šta je osnovna razlika u svesti i razmišljanju o košarci kod nas i u SAD? Način igre u napadu, odbrani…

Amerikanci,  pre svega, posvećuju više vremena radu u teretani, nego što se to radi ovde. To je jednim delom i zbog uslova koje oni imaju tamo, ali i zbog toga što je košarka dosta brža i fizički napornija. Kao što svi znamo, tamo ima mnogo više atletski dominantnih igrača nego ovde, pa samim tim da bih mogao da se nosim sa njima, morao sam dosta vremena da posvetim radu na svom telu.
Način igre u napadu se mnogo razlikuje od trenera do trenera, ali rekao bih da se u Americi mnogo više igra 1 na 1 i da je košarka na neki način prostija nego što je u Evropi, dosta se oslanjaju na individualni kvalitet pojedinaca.

Jednog dana možda se i vratiš NBA, možeš li nam reći koliko naša škola znači košarkašima koji odu direktno u najjaču ligu sveta, kao na primer Nikoli Jokiću? Uvek je prisutna ta diskusija i pitanje koliko su u prednosti ili nedostatku oni koji odu?

Mislim da je to indiviualna stvar da li nekome više prija da bude malo u Evropi pa ode u NBA, ili ode kao veoma mlad tamo i odmah počne da radi po njihovom sistemu.

Još jedna dilema, a ona je u vezi sa tvojom pozicijom. Visok si, imaš dobar šut, raspon ruku… Ti si i igrač koji voli i prodor, ali i igraš dobro leđima. Da li je Vasa Pušica jedinica ili dvojka?

Na koledžu, a i pre mog odlaska za Ameriku sam većinu vremena igrao na poziciji 1, u međuvremenu sam dosta radio na svom šutu, pa uz visinu i telo koje imam sam u stanju da igram i na poziciji 2, što vidim kao svoj dodatni kvalitet. Na treneru je da odluči na kojoj poziciji sam mu potreban, ali trenutno se najbolje osećam kad imam loptu u rukama i kreiram iz pik end rola.

Kakva je budućnost srpske košarke? Kada se setiš nekih mlađih reprezentativnih kategorija da li imaš utisak da je tvoja generacija uspela?

Nadam se svetla. Samo iz moje generacije je tu dosta ostvarenih igrača i momaka koji obećavaju. Jokić, Milutinov, Gudurić, Zagorac, Jaramaz… samo su neki od igraca rođenih te 1995.

Foto :StarSport

Šanse na Svetskom prvenstvu?

Voleo bih da osvojimo medalju, što sjajniju to bolje.

Među navijačima Partizana stvorila se slika da si baš ti "taj" koji je nedostajao ovom timu. Prvih nekoliko utakmica bile su kao poručene, osećaš li pritisak?

Volim košarku i uživam u njoj. Ne osećam neki pritisak, to je ista ona igra koju sam kao klinac igrao u kraju, samo sto sada mnogo vise ljudi dođe da me gleda.

Za kraj ako može jedna poruka čitaocima jednog mladog portala,koji slavi prvi rođendan 🙂

Budite istrajni, radite najbolje sto umete i trudite se da iz dana u dan napredujete! Srecan rodjendan!

Srećno i tebi, Vaso. Da ti se ostvare želje sa Partizanom i da ostvariš svoje snove!

Foto: StarSport

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još