Fudbal kao stvar kućnog vaspitanja - Admiral Bet SPORT

Fudbal kao stvar kućnog vaspitanja

Nemanja Đorđević
Foto: YTSS

Kažu da u životu sve kreće iz kuće.

Mesta gde izgovorimo prve reči, napravimo prve korake… Mesto koje nas priprema i oblikuje za ono što sledi, životnu borbu za naše "mesto pod suncem".

Neretko, na tom putu, ključnu ulogu u formiranju naše ličnosti ima i naše nasleđe, odnosno sve ono što genetika donosi sa sobom.

Kada govorimo o stvarima i profesijama kojima se bavi određen procenat ljudi, naravno gledajući kroz globalnu populaciju, u ovom slučaju fudbal – to nije nužno slučaj, pošto postoji veliki broj primera kada naslednici prosto nisu bili na istom nivou kao očevi.

Međutim, junak naše poslednje priče savršen je dokaz za tezu koju je engleski naučnik Vilijam Bejtson, rodonačelnik i pokretač nauke o genetici, postavio početkom prošlog veka. Štaviše, kako je krenuo, deluje da Federiko Kjeza poseduje sve što je potrebno da ostavi veću zaostavštinu svetskom fudbalu nego njegov otac Enriko.

Četrdesetosmogodišnji centarfor svetsku slavu stekao je nastupajući u Seriji A za deset različitih klubova, u karijeri koja je trajala preko dve decenije, ostavivši najveći trag nastupajući za Sampdoriju, Fiorentinu i Parmu.

Dres nacionalnog tima nosio je 22 puta i postigao je sedam pogodaka, predstavljajući "Azure" i na Evropskom prvenstvu 1996. odnosno Svetskom prvenstvu dve godine kasnije.

Iako nije, za nekoga ko igra na poziciji devetke, bio previše visok (175 centimetara) – lakoća sa kojom je ulazio u šanse i tresao mreže ponovo nas vraća na priču o genetici. Uz nesporno veliki talenat, ali i rad i odricanja, rano je pronašao način da iskoristi urođeni talenat.

Tokom 22 godine među profesionalcima, sakupio je preko 500 nastupa i nešto više od 200 pogodaka, uz još nekoliko desetina asistencija, stekavši status ljubimca navijača u pobrojanim klubovima.

Prvi put je zablistao u dresu Sampdorije iz rodne Đenove, gde je i počeo da igra fudbal, ali tek sedam godina pošto je debitovao kao osamnaestogodišnjak.

Zbog krhke građe i korpulentnosti prosečnog italijanskog štopera – morao je da se dokazuje u Teramu i Kjeti, da bi posle drugog neuspelog  pokušaja na stadionu "Luiđi Feraris" odlučio da ode u Seriju B.

Ispostavilo se da je doneo najbolju moguću odluku, posle 14 golova u dresu Modene prelazi u novog prvoligaša Kremonese i dokazuje svima da mu je mesto među najboljima, a uprava Sampe pruža mu i treću šansu.

Upravo te godine, 1995. rodio se jedan od najboljih napadačkih tandema u novijoj istoriji Kalča – Enriko Kjeza-Roberto Manćini. Na 27 susreta čak 22 puta je bio strelac, da bi na kraju sezone on bio taj koji se pita.

Sve to događalo se u vreme uspona tima sa "Enio Tardinija", popularnih "Mlekadžija" – koji će u godinama koje slede ostaviti trag na italijanski, ali i evropskih fudbal.

Posle vicešampionske titule, plasmanom odmah iza Juventusa, Parma je naredne sezone stigla do "triple krune" – UEFA kupa, Kupa i Superkupa Italije, a upravo je Enriko bio jedan od najzaslužnijih za istorijski uspeh.

Allsport UK/Allsport

Sada je 17 puta bio strelac u nacionalnom šampionu, nastupajući u paru sa Ernanom Krespom, još jednim legendarnim centarforom. Obojica su bili precizni i u finalu UEFA kupa, ali je Kjeza ipak bio prvi strelac takmičenja sa osam golova.

Igrači Parme bili su najtraženija "roba" na tržištu narednog leta, a Enriko je za tada ogromnih 28 miliona lira (oko 15 miliona evra) pojačao Fiorentinu. Primarni cilj čelnih ljudi bio je da ojačavanjem tima zadrže prvu zvezdu – Gabrijela Omara Batistutu, ali u početku ništa nije išlo po planu.

Kjeza je, boreći se za mesto sa Predragom Peđom Mijatovićem, ali i povredama, zabeležio samo šest pogodaka te sezone, "BatiGol" je uskoro pojačao Romu, a brigu nad ekipom preuzeo je Manćini.

Još jednom je saradnja sa Robertom, ovoga puta na drugačiji način, izvukla ono najbolje iz njega, dok je sudbina htela tako da jedan, od ukupno 22 gola te sezone, dođu baš u finalu Kupa Italije protiv Parme.

Posle niza sitnih povreda, prvu težu doživeo je 2002. pokidavši prednji ukršteni ligament kolena, u 32. godini života, da bi posle neuspele epizode u Laciju delovalo da je sa ozbiljnim fudbalom gotovo.

Ali, da je "forma trenutna, a klasa večna" potvrdio je u narednih pet sezona u dresu Sijene. U čak tri takmičarske godine bio je "dvocifren", dok ono što danas predstavlja u tom klubu najbolje opisuje činjenica da je dobio podršku svih u i oko kluba – iako u sezoni 2006/07. nije postigao niti jedan gol.

Do kraja karijere nosio je još dres niželigaša Filjine, gde je kratko radio i kao trener, uporedo prateći razvoj svog naslednika koji je već sa pet godina insistirao da želi da bude isti kao otac.

Osim privilegije da od malih nogu uči i upija sve ono što otac može da mu prenese, Federiko je imao sreću da ga, opet zahvaljujući Enriku, osnovama fudbala uči Kurt Hamrin, i dalje osmi najbolji strelac u istoriji Serije A.

Bilo je to u klubu pod imenom Setiđano, na samom severu Firence, praktični razvojnom timu Fiorentine, pa je logičan sled okolnosti bio dolazak na "Artemio Franki". Sa nepunih deset godina prvi put se našao u ljubičastom, da bi 2016, posle nekoliko dobrih nastupa u mladim timovima u klubu i reprezentaciji, potpisao svoj prvi profesionalni ugovor.

Prve procene ipak nisu bile toliko pozitivne, barem ne za onaj najviši nivo, pošto je nasledio "i visinu i građu" (u centimetar), gledajući iz perspektive modernog fudbala donekle i logično. Uporedo je pohađao i "Englesku školu" u Firenci, prateći nastavu isključivo na engleskom jeziku, a da nije postao fudbaler, kako kaže, verovatno bi bio fizičar ili naučnik, za šta je takođe nadaren.

Foto: Instagram@fedexchiesa

Poput oca, i on može da igra na poziciji napadača i krila, iako se bočno daleko bolje snalazi – pre svega zbog odličnih driblerskih sposobnosti i izuzetne brzine, što ga uz nasleđeni golgeterski njuh čini jednim od najboljih i najperspektivnijih mladih igrača sveta.

Iako ima samo dvadesetjednu godinu, već vredi okruglo 60 miliona evra, odnosno ima čak 113 nastupa za prvi tim "Viole", uz impozantnu statistiku za krilo – 22 pogotka, 21 asistencija.

Da poseduje taj poseban gen i definitivno je potvrdio prošle sezone sa nekoliko izuzetnih partija, dok se u ovoj za nama istakao het-trikom u demoliranju Rome (7:1) i golčinom protiv šampiona Juventusa.

S druge strane, sada za razliku od oca, poseduje i sjajan osećaj za asistenciju ili stvaranje prostora saigračima, tako što bi trkom odvukao dvojicu čuvara, ali ne zaboravlja ni svoje defanzivne zadatke, pa ga često možete videti i kako sprinta za protivnicima kada "pukne" kontra.

Lista onih koji ga žele u svojim redovima duža je svakog dana, iako je, isto tako, neminovno da ga očekuje još dosta rada kako bi ispravio i evidentne nedostatke u igri – ponekada previše gleda u loptu, dozvoljavajući protivnicima da ga dosta lakše zaustave, dok je povremeno i previše sebičan.

Foto: Twitter/acffiorentina

Ovo drugo ćemo mu "otpisati" na mladost, dok se radujemo onome što sledi, njegovom daljem razvoju i mogućnosti da u, ne tako dalekoj budućnosti, postane jedan od najboljih igrača sveta.

Za kraj, ponovo sudbina. Ono što je Luiđi di Bjađo najavio pozivom u A selekciju "Azura" samo je nastavio niko drugi nego Roberto Manćini – čovek koji ga poznaje gotovo isto kao i rođeni otac.

Ima sve što je potrebno da uspe i mi, kao i svi iskreni ljubitelji fudbala, navijamo da uspe, da potpuno nadmaši slavnog oca i ostane zapamćen kao Federiko Kjeza, a ne "Enrikov sin".

Znate šta mi je moj otac jednom rekao – ‘Sine, znaš kada ćeš postati igrač? Kada barem 300 puta budeš istrčao na teren u utakmici Serije A’. To mi je prvi cilj, posle ćemo videti…

Zvuči neverovatno, skoro pola puta već je prošao, ali sve je to normalno – kada vam je fudbal stvar kućnog vaspitanja.

https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fmillenniumsport.rs%2Fapp%2Fapp-release-2.apk%3Ffbclid%3DIwAR2pMEqTw2B0t9Bixatxw-TzL3FQ594qMi-qSiZ_bwENHs8i3BXena76ZaM&h=AT2ivYaoe6o24DCFJb5_wwFOt0EXgbpZnaSI9ujS86i_eUT46Ys4YD442tffrjYYUmDISosa2byGcdkZsHZzcz87xhrlzECgQGgjtK4FOxvi-aBAC6oUc6snJoQ4cY2mf2f3Mw

Foto: ScreenShot

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još