Fudbalska poezija po notama sa Kopakabane - Admiral Bet SPORT

Fudbalska poezija po notama sa Kopakabane

Nemanja Đorđević
Photo by Mario Tama/Getty Images

Na početku ove priče vodimo vas u 1958. godinu, kada se porodica Ventura odlučila na selidbu iz Duke de Kašias u Rio de Žaneiro.

Smestili su se u istoj ulici u kojoj se nalazio tadašnji stadion Botafoga, neznajući da su na indirektan način odredili životni put tada četrnaestogodišnjeg člana svoje familije.

On je na tom putu uspeo da postane legenda tima sa "Marakane", jedan od najboljih strelaca u istoriji kluba, učesnik tri Mundijala, član “najbolje ekipe koja je ikada igrala fudbal”…

Uz Urugvajca Alsidesa Edgarda Điđija, čoveka koji je na Mundijalu 1950. utišao 200.000 Brazilaca, jedini je igrač koji je postigao gol na svim mečevima završnice Svetskog prvenstva.

On je Žair Ventur Filjo – Žairzinjo.

Foto: fifa.com

Nije mu dugo trebalo da ulice Rija zameni trening centrom "crno-belih’, a već posle nekoliko treninga ljudima u klubu bilo je jasno da se ne radi o "običnom" talentu. Bio je daleko najbolji pojedinac u mlađim kategorijama Botafoga, svake godine je bivao sve bolji, pa je zapao za oko treneru, tada veoma uspešnog prvog tima, Zoli Rabeli.

Ubrzo je počeo da trenira sa prvotimcima, ali nije bilo u planu da još uvek dobije ozbiljniju šansu. Ipak, na jednom od trening mečeva povredio se veteran Kerentinja, pa se mlađani Žairzinjo našao na mestu centarfora. A oko njega? Pa niko drugi do Didi, Zagalo i njegovog idol – Garinča.

Iako je u to vreme bio klasično krilo nije želeo da propusti ukazanu priliku, ali ni da se osramoti pred tadašnjim velikim zvezdama.

Za pola časa na terenu dva puta je zatresao protivničku mrežu, nedugo zatim postao je standardan na treninzima, a ubrzo i član prvog tima. Polako je učio i rastao uz svog idola, zbog kojeg je morao da se preseli na levi bok, da bi upravo rastanak od Garinče značio početak njegovog meteorskog uspona.

"Znao sam da će on jednoga dana biti veliki", rekao je legendarni Mario Zagalo, osvajač ukupno tri Boginje, "Ali ne samo zbog činjenice da je sa velikom lakoćom postizao golove, već zbog neverovatne fizičke spreme. Bukvalno je leteo po terenu, bio je i krilo i veznjak i napadač, ma sve".

Na poziciji levog krila nije mogao da pokaže svoj puni potencijal, ali se i pored toga trudio da bude što korisniji za ekipu. Brzina i odlična tehnika davali su mu veliku prednost na protivnicima, kada bi se zaleteo gotovo nemoguće je bilo zaustaviti ga, a neverovatan pregled terena i izuzetno snažan šut omogućavali su mu da uvek stvori višak ili donese prevagu u korist svog tima.

Odlaskom Garinče iz kluba 1965. godine preuzeo je dres svog mentora sa brojem sedam – što je samo po sebi predstavljalo veliku obavezu i još veću čast.

Očekivanja su automatski porasla, a on nijednog trenutka nije dozvolio da ga pritisak i pažnja poremete i dekoncentrišu na putu ka uspehu. I, tako je i bilo, izrastao je u velikog igrača, postao zvezda, a kasnije i ikona kluba…

Za deceniju i po u Botafogu upisao je 447 nastupa i postigao 213 golova, osvojivši dve titule prvaka Rija, Kup Brazila, kao i dva turnira Rijo-Sao Paulo.

Međutim, mnogo veći trag na njegovu karijeru ostavili su nastupi za nacionalni tim, za koji je debitovao sa samo 19 godina. Zbog specifične političko-ekonomske situacije u Brazilu u to vreme, nije bio u mogućnosti da se oproba u Evropi, pa je svoj ugled među ljubiteljima najvažnije sporedne stvari u svetu bio prinuđen da gradi na Mundijalima.

Širem auditorijumu se prvi put predstavio 1966. godine u Engleskoj, takođe kao levo krilo, ali se put Brazilaca na Ostrvu zavšio već u grupnoj fazi. Sudbina je opet učinila svoje, posle neuspeha Garinča je odlučio da se povuće sa internacionalne scene, što je značilo da će Žairzinjo zaigrati na svojoj omiljenoj poziciji i u žutom dresu.

Opet, ne može se nazvati klasičnim krilom iako je imao odličan prodor i više nego solidan centaršut, jer mu je nekako uvek bilo draže da povuče loptu ka golu, naniže nekoliko protivničkih igrača i raspali je iz sve snage.

Tako se prvi put u fudbalu pojavio termin povučenog napadača, a velike zasluge za tako nešto idu kompletnom timu koji je u Meksiku 1970. godine zadivio planetu, ali nekako najviše samom igraču Botafoga.

"Bio sam povučeni napadač, što bi se reklo – klasična desetka. Ono što je Zagalo od nas uspeo da napravi je fascinantno jer smo mi u tom trenutku imali pet ‘desetki’. U to vreme, Botafogo je imao Roberta MIrandu za centarfora, Pele je u Santosu imao Kutinja, Kruserio Evalda, i tako dalje… Niko od nas nije bio samo napadač. Tvoja pozicija bila je manje-više vezana za broj na dresu, pa sam ja tako kao broj sedam bio desno krilo. Rivelino je sa brojem 11 zauzeo levi bok. U suštini, svako je mogao da igra sve, a mi smo se samo ‘dopunjavali’. Na kraju – ispalo je fenomenalno", osvrnuo se na legendarni Meksiko Žairzinjo.

Seriju koja ga je svrstala među besmrtnike otvorio je u uvodnom meču protiv Čehoslovačke (3:1), kada je dva puta matirao protivničkog golmana, da bi u narednom susretu protiv Engleza krunisao akciju Tostaa i Pelea za minimalan trijumf.

Photo by Don Morley/Getty Images

Zatim, u četvrtfinalu je potvrdio pobedu svog tima nad Peruancima (4:2), dok je u meču za plasman u finale bio inicijator preokreta protiv velikih rivala – Urugvajaca.

Brazil je te godine u Meksiku igrao magičan fudbal, dobivši svih šest utakmica i postigavši čak 19 golova, a Žairzinjo se fenomenalno uklopio sa ostatkom "čarobnjaka".

Njegov gol za 2:1 protiv Urusa (3:1) možda i najbolje oslikava kakav je fudbal igrala ekipa Marija Zagala u maju i junu 1970. godine. Urugvajci su pogrešili prilikom pâsa ispred kaznenog Brazila, a samo nekoliko sekundi kasnije kažnjeni su golom posle kontre u tri poteza.

"Selesao" je u finalu demolirao Italiju (4:1) i stavio tačku na fenomenalan turnir, a Žairzinjo se upisao u strelce posle još jedne akcije pravo sa Kopakabane.

Zbog stila i načina igre zaradio je nadimak "Uragan”, a sa sedam pogodaka bio je drugi najbolji strelac završnog turnira, iza neprikosnovenog Gerda Milera koji je postigao deset.

Postao je veliki koliko i ljudi zbog kojih je počeo da igra fudbal, dosanjao je svoj san – živeo ga je.

Četiri godine kasnije, na Mundijalu u Zapadnoj Nemačkoj bio je prva zvezda ekipe, ali bez Pelea, Tostaa i Žersona nije mogao mnogo. Brazilci su porazom od Poljske zauzeli četvrto mesto, Žairzinjo je turnir okončao sa "samo" dva pogotka, posle čega se povukao iz reprezentacije.

Posle svog trećeg Svetskog prvenstva, napokon mu se ukazala prilika da zaigra na Starom kontinentu, pa je postao novi igrač francuskog Marseja.

Nije se snašao baš najbolje u Evropi, odigravši samo 19 utakimca, ali to ga nije sprečilo da postigne resprektabilnih deset golova. Pred početak naredne sezone kratko je nastupao za južnoafričke Kajzer Čifse, pre nego što se uskoro odlučio za povratak u domovinu. Potpisuje za Kruseiro – s kojim naredne sezone osvaja Kopa Libertadores.

Do kraja igračke karijere branio je boje venecuelanske Portugese i bolivijanskog Žorže Vilstermana, kao i nekolicine brazilskih niželigaških timova, a tačku na celu priču stavio je tamo odakle je i ona i počela – u svom Botafogu.

Fudbalski savez Brazila priredio mu je oproštajni meč protiv Čehoslovačke, pa se od omiljenog dresa oprostio sa 107 upisanih nastupa i 44 data gola.

Kasnije se posvetio radu s mladima, a ušao je i u selektorske vode. Na klupi nije bio ni približno uspešan kao na terenu, predvodio je grčku Kalamatu i reprezentaciju Gabona, ali je ipak još jednom uspeo da utiče na budućnost fudbalske planete.

Kao trener mlađih kategorija Sao Kristovaa, koje je 1989. godine predvodio do titule prvaka Rija, primetio je četrnaestogodišnjeg Luisa Nazarija da Limu Ronalda i dao mu šansu…

Ostalo znate.

"Kada bih se zaleteo s loptom stvarno me je teško bilo zaustaviti. To sam činio tako što sam se uvek trudio da pokrivam što veći prostor i tako sebi ostavljam što veći prostor za manevar. Tako je bilo i u Meksiku, a često sam trčao i po dijagonalama. Oduvek sam bio takav, pretvarao sam prostor u prednost".

https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fmillenniumsport.rs%2Fapp%2Fapp-release-2.apk%3Ffbclid%3DIwAR2pMEqTw2B0t9Bixatxw-TzL3FQ594qMi-qSiZ_bwENHs8i3BXena76ZaM&h=AT2ivYaoe6o24DCFJb5_wwFOt0EXgbpZnaSI9ujS86i_eUT46Ys4YD442tffrjYYUmDISosa2byGcdkZsHZzcz87xhrlzECgQGgjtK4FOxvi-aBAC6oUc6snJoQ4cY2mf2f3Mw

Photo by Mario Tama/Getty Images

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još