Kiparski Bog tenisa i Dejvis kup rekorder – falilo je malo! - Admiral Bet SPORT

Kiparski Bog tenisa i Dejvis kup rekorder – falilo je malo!

Dušan Ninković
Photo by Julian Finney/Getty Images

Nisam teniski fan. Stvarno, ne zanima me taj sport, ništa više od kriketa ili rukometa. Da nema uspešnih Srba, verovatno bi me zanimao mnogo manje. Ali, kada ja kažem da me sport ne zanima, to obično znači da mu ipak posvećujem više vremena nego što bi trebalo.

Markos Bagdatis se ovih dana, igrajući na Vimbldonu, polako opraštao od tenisa. Znalo da će vajld kard koju je dobio za ovaj turnir značiti i kartu za penziju, a bilo je pitanje samo koliko temperamentni Kipranin može da uradi.

Karijera

Njegova priča kreće 2004. godine, kada je nakon veoma uspešne sezone u juniorskom tenisu odlučio da pređe u profesionalce. Među juniorima je bio najbolji, među seniorima nije, ali je neke stvari radio dosta dobro. Zabavljao je publiku, recimo, to mu nećemo zaboraviti.

Već u prvim sezonama na turnirima pokazivao je jasne signale da pripada svetskom vrhu. To su one neke uvodne godine teniske renesanse u Srbiji, momenti u kojima je mladi Novak stizao do sve bitnijih pobeda, a mi se upoznavali sa sve većim brojem njegovih protivnika.

Privatno

Markos nije bio samo protivnik, bio je i prijatelj. Sa svim srpskim teniserima na turnirima gajio je prijateljski odnos, kao što to i jeste slučaj sa naša dva naroda. Veliki je patriota, a to znamo i zbog jednog incidenta u Australiji, kada se pojavio snimak na kome peva protiv turske vojske stacionirane na Kipru.

Na njegovom licu ste čest, bilo da je reč o meču ili izjavi koju daje nakon njega, mogli da vidite emociju. Ako mene lično pitate, to je ono što fali tenis. Prirodan osmeh, tuga koja se ne krije, emocija kakvu izazivaju pobeda ili poraz.

Markos Bagdatis će penzionerske dane provoditi sa svojim ćerkama. Ima ih dve, sa nekadašnjom hrvatskom teniserkom Karolinom Šprem. Nju su povrede onemogućile da se više posveti tenisu, ali je suprug oproštaj od sporta dobio na njenom omiljenom turniru.

(NE)Uspesi

Što se tiče njegove teniske karijere, nju nisu obeležili veliki trofeji. Igrao je samo jedno Gren slem finale, u Australiji, protiv Federera. Osvojio je četiri ATP titule, ali je mnogo češće gubio finala. Između ostalih, pobeđivali su ga u mečevima za trofej i Janko i Viktor.

U istoj toj sezoni kada se desilo finale Australije, odigrao je i polufinale na Vimbldonu. Nekako je to bio njegov turnir, iako se po rezultatima možda ne bi moglo reći. Stigao je na travi u Londonu i do još jednog četvrtfinala, svog trećeg najbolje Gren slem rezultata.

Moralo je više

Nekoliko puta su tu potencijalno sjajnu karijeru sekle povrede. Kada je delovalo da može da se vrati u deset, povreda. Kada je delovalo da može da se vrati u 20, 50 ili 100, povreda. Malo vraćanja na staro, malo pauze zbog povrede.

Nije išlo, iako se on borio. Pokušavao, trudio se, igrao turnire koje je davno prerastao, još kao dečak. Hteo je sebe u vrhu svetskog tenisa, ali više nije moglo. Ostaće osmo mesto kao najbolji plasman. Ostaće i to da su poslednje dve sezone bile katastrofalne, skoro sa više poraza nego pobeda. Oprostio se dostojanstveno, prvo pobedom nad "srećnim gubitnikom" Šnurom, a zatim i porazom od Beretinija koji je nosilac.

Ostaje upamćen

Pričaće se o Markosu Bagdatisu, Grku sa Kipra, iako veliki trofeji ne krase njegovu dnevnu sobu. Čovek koji je možda i najzabavnije na svetu lomio rekete, iako će vam oni pravi teniski zaljubljenici reći da nije lepo to raditi.

Kako sam Markos kaže, on odlazi u penziju kao srećna i zadovoljna osoba. Moglo je, verovatno, i mnogo više od ovog što je postignuto, ali u takvim okolnostima možda Bagdatis ne bi odlazio sa londonske trave srećan. Ovako je najbolje za njega.

Dejvis kup

Ono po čemu će teniska istorija pamtiti Markosa Bagdatisa biće Dejvis kup. On kaže da je postao deo istorije i time što su mu organizatori dozvolili da se penzioniše na Vimbldonu, kultnom teniskom mestu. Ali, ovo je drugačije.

Debitovao je za Kipar u tom takmičenju, u najnižoj diviziji, već sa 14 godina. Iako je redovno prihvatao pozive da igrao za reprezentaciju, uspeha nije bilo. On je pobeđivao mečeve u singlu, ali to uglavnom nije bilo dovoljno.

Nekoliko puta je imao šansu da svoj Kipar dovede do za njih velikog rezultata. Odlučivali su dubl mečevi ili porazi njegovih saigrača. Treba dodati i to da je u konkurenciji igrača koji mu nikako nisu mogli parirati upisao 36 uzastopnih pobeda.

Za takvim učinkom 2016. godine je prestigao Bjorga, aistovremeno i postao rekorder. To što je igrao u najnižem stepenu ovog takmičenja omogućilo mu je da postane rekorder, igrač sa najviše uzastopno dobijenih mečeva u Dejvis kupu.

Photo by Julian Finney/Getty Images

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još