Još 700 miliona razloga da mrzimo Pepa Gvardiolu - Admiral Bet SPORT

Još 700 miliona razloga da mrzimo Pepa Gvardiolu

Milovan Longinov
Foto: Richard Heathcote/Getty Images

"Lako je tako, i ja bih mogao da vodim Mesija sa Ćavijem, Inijestom i Pujolom, Bajern Minhen bez konkurencije, Mančester Siti sa džakovima para", najčešća je rečenica kada je u pitanju Pep Gvardiola, a ove nedelje Katalonac je opet dao povoda da bude glavna tema u svim lokalnim kafanama širom sveta.

Katalonac je pre neki dan dao zanimljiv intervju u kom je otkrio da mu je potrebno da ga ljudi mrze, da mrze način na koji posmatra i igra fudbal. To je dokaz da je pomalo lud i opsesivan po pitanju svoje "krojfovske" filozofije, a ponajviše je dokaz one katalonske tvrdoglavosti i neodstupanju od svojih principa i po cenu rigoroznih kazni (setimo se samo priče o žutoj vrpci, simbolu slobode Katalonije).

Pep je ove nedelje ponovo došao na naslovnice. Ne zbog toga što je ovakav ili onakav, već zbog onog najomiljenijeg – opet je razbio kasu. Opet je doveo baš onaj komadić što mu nedostaje. Opet je dao 70 miliona evra za igrača koga je baš želeo. Opet je na pravi način potrošio pare koje ima. I opet je "lako je tako voditi tim kada ti ispunjavaju sve želje".  

Foto: Twitter/ManCity

Prvo, moderni fudbal je pokazatelj da je mnogo lakše imati novca, nego umeti pametno ga potrošiti. Prevedeno na fudbalski – džaba ti novci, moji sinovci, ako ne umeš da prepoznaš tačno one koji ti nedostaju. Eto, recimo među top 10 najvećih transfera ikada su – na prvom mestu Nejmarov u PSŽ, na trećem Kutinjov u Barselonu, tu negde i Dembeleov takođe u Barselonu, Bejlov u Real Madrid… da li je tih 200 i 100+ miliona evra pametno potrošeno? Nejmar želi da se vrati posle dve godine, jer u Parizu nije uradio ništa, Kutinjo posle godinu i po ne može da se sastavi, Dembele bi mogao da bude kolateralna šteta Nejmarovog povratka, a Bejl je u međuvremenu postao bolji golfer nego fudbaler.

Dakle, novac nije ni najmanje garant da klub, sportski sektor i treneri, umeju da potroše novac baš onako kako je potrebno. E, to je razlika između Pepa Gvardiole i ostalih. On do tančina zna šta mu je potrebno. Mogao je zimus lagano da iskoristi previranje Barse i Pari Sen Žermena i da dovede Frenkija de Jonga. Odlučio je da sačeka još malo i da na leto dovede nekog drugog svog novog Busketsa – Rodrija iz Atletiko Madrida. Nesumnjivo bi De Jong bio savršen za stil Mančester Sitija, ali Pep zna da mu je potreban ipak malo drugačiji vezni. Onaj koji "kvari", obavlja prljave poslove, ne mora da bude brz, niti da se na bilo koji način ističe, naprotiv, ne mora uopšte ni da trči, ako zna da bude na pravom mestu. I zato je potrošio tih 70 miliona evra. Isto kao što je Jirgen ispao najpametniji kada je razbio dve kase za Alisona i Van Dajka.

Photo by Charles McQuillan/Getty Images

Katalonac je dolaskom Rodrija došao do 700 potrošenih miliona evra na "Etihadu". Tačnije, da budemo precizni 696,6 miliona. Da li mislite da neki drugi trener od 2016. do danas na njegovoj poziciji ne bi potrošio baš isto toliko? Da li je Siti počeo da troši toliko samo od kako je on tu? A da li bi Siti postao to što je danas sa istim tim parama i drugim trenerom? E, to je suština. Uspeh koji mnogo košta nikada neće biti cenjen kao mnogo manji uspeh sa mnogo manje potrošenog novca. Zato i velika većina "mrzucka" Pepa Gvardiolu i zato Pep Gvardiola i vole da ga baš tako malo "mrzuckaju", u njegovom prevodu – zavide.

Kako je Pep stvarao Siti?

Prve sezone, probao je ono njegovo – od beka da pravi štopera, od štopera zadnjeg veznog, od zadnjeg veznog beka i tako u krug. Istina, odmah je dobio i ono što je tražio – prodorno krilo – Liroja Sanea, "novog Davida Vilju" – Nolita, štopera koji ume da igra do noge – Džona Stounsa i centralnog veznog – Ilkaja Gundogana. Ispostavilo se da u njegovoj filozofiji bekovi imaju mnogo važniji uticaj, pa su Pablo Zabaleta, Bakari Sanja i Aleksandar Kolarov – podbacili.

Narednog leta, 2017. godine, Pep je dao gas i doveo Kajla Vokera, Danila, Bendžamina Mendija, ali i novog golmana Edersona kao i jednog ofanzivca Bernarda Silvu, dok je ranije stigao Gabrijel Žezus. Upravo je to donelo prvu titulu u Premijer ligi. U prevodu, isplatilo se što je uložio 300 miliona evra donelo rezultat. Ipak, podbacio je opet u Ligi šampiona, gde je bolji bio upravo – Liverpul.

FOTO: Laurence Griffiths/Getty Images

U sezoni 2017/18, Pep je uvideo da mu je neophodan još jedan pouzdani štoper i zato je doveo Ajmerika Laporta, još jedna klauzula od "samo" 65 miliona evra. Na leto je kupio samo Rijada Mareza, kao plan B za Sterlinga i Sanea, i kako će se kasnije ispostaviti Bernarda Silvu. Ovog leta, jedino pojačanje, za sada, jeste – Rodri i kada se podvuče crta, Pep je potrošio 696,6 miliona evra. Osvojio je dve uzastopne Premijer lige, ove sezone je osvojio četiri domaća trofeja – Komjuniti šild, Liga kup, FA kup i titulu.

Šta je to pritisak i kako u tome uspeva?

Gvardiola je jedan od retkih u modernom fudbalu, uz Jirgena Klopa, koji gospodski, sa obe noge na zemlji u svakom trenutku, ume da se nosi sa pritiskom i onim što predstavlja. Pepu je to teško jer brani svoje ime, koje je izgradio vodeći ponajbolje timove u istoriji La Lige, Bundeslige i Premijer lige. Klopu je teško na drugačiji način, jer brani ime velikana koji 30 godina čeka da opravda epitet velikana. I obojica su najuspešniji i najbolji treneri na pravom mestu. A to nema cenu, a u modernom fudbalu su transferi od 70, 80 miliona koliko su koštali Van Dajk, Alison, Rodri – prava sitnica. U odnosu na ono što donose. Klop je gospodski i uzdignute glave prihvatio strašne kikseve Lorisa Karijusa i poraz od Real Madrida. U noći posle kijevskog finala, pio je pivo i do kasno u noć pevao sa navijačima i obećao – vratićemo ga i vratio ga je godinu dana kasnije u vitrinu na "Enfildu". Pep je gospodski prihvatio poraz od Liverpula prošle, ali malo manje ove godine, zbog sumnjive odluke da VAR prihvati igranje rukom Fernanda Ljorentea.

Foto: Laurence Griffiths/Getty Images

700 miliona, a još nije osvojio LŠ!

I to je istina i najveći pritisak koji trpi Pep Gvardiola. Od kako je sa Barsom osvojio dve Lige šampiona 2009. i 2011. godine neverovatnim pobedama nad Ser Aleksovim Mančester Junajtedom, Gvardiola je zapinjao u polufinalima i poslednja dva puta u 1/4 finalu. Sa Bajernom su mu glave došli Španci – Real, Barsa i Atletiko, sa Sitijem – Monako, Liverpul i Totenhem. Pep je sada namestio sve što mu treba. Doveo je novog Busketsa. Možda mu je potrebna još samo prava zamena za Kompanija i alternativa Vokeru sa ofanzivnijom vokacijom. To će biti još možda 100 miliona evra, ali možda će i doneti novu Premijer ligu i Ligu šampiona.

I pored svega toga, i pored toga što je Mančester Junajted takođe davao džakove para i bacao ih na pogrešan način, od ove nedelje imamo 700 miliona razloga da Pepov posao zovemo najlakšim na svetu.

Neka ode u Porto, da ga vidim tamo – JA!

Foto: Richard Heathcote/Getty Images

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još