Lion of Gosforth - Admiral Bet SPORT

Lion of Gosforth

Nemanja Đorđević
Photo by Stu Forster/Getty Images

Kada se pojavio na velikoj sceni, Englezi su u njemu videli legitimnog naslednika legendarnog Džofrija Hersta.

Važio je za jednog od najboljih centarfora svoje generacije. Najbolji je strelac u istoriji najkvalitetnije lige sveta – Premijer lige, a veliko je pitanje da li će iko ikada uspeti da ga dostigne.

I on može da se pohvali da je član prestižnog društva "Najvećih 125 živih igrača", surova "devetka" kakvih gotovo, na žalost, da više nema u modernom fudbalu i simbol jednog vremena. Ipak, od svih onih koje je uveseljavao, najviše će ga pamtiti navijači Blekburn Roversa i Njukasl Junajteda. Od jednih je dobio ulicu, a od drugih statuu – Alan Širer.

Rođen je 13. avgusta 1970. godine u Njukaslu, u ozloglašenom delu grada Gosfort. Fudbal je počeo da igra na njegovim ulicama, a da ostane na tom putu potrudio se njegov otac Alan senior.

Isprva je mislio da je njegovo mesto na terenu u veznom redu, jer je želeo da uvek bude uključen u igru, s loptom u nogama, ali se sve promenilo posle jednog srednjoškolskog turnira.

Predvodio je svoje drugove kao kapiten, igrajući sve bliže i bliže protivničkom golu, da bi na kraju postigao dva gola u finalu na, baš, "Sent Džejms Parku" i tako Gradskoj školi Njukasla doneo titulu prvaka.

U istom periodu zaradio je i jedan od prvih nadimaka – "well’And", što u bukvalnom prevodu znači "snažan u telu, snažan u glavi" – pošto je "glavnog" školskog siledžiju nokautirao iz jednog udarca.

"Nisam gledao crtaće, nisam imao vremena – bio sam previše zauzet fudbalom. Jeste, mnogo me je nervirao, pa sam morao da ga nokautiram. Ne volim kada neko maltretira slabije od sebe, a u suštini je najveća kukavica. ‘Smokey’ (dimljeni), hahahaha… Mnogo sam voleo hrskavu, dimljenu slaninu… Otuda i taj nadimak".

Odmah po okončanju školske godine priključio se amaterskom klubu Valsend Bojs, gde ga je nedugo zatim primetio skaut Sautemptona Džek Hikson i pozvao ga da se priključi treninzima "Svetaca".

U biografiji, poglavlje koje opisuje spomenuti period u kome je trenirao sa mlađim kateforijama tima sa stadiona "The Dell", nazvano je simbolično – "stvaranje mene".

Sjajne fizičke predispozicije i osećaj za gol brzo su privukle pažnju brojnih članova elite, redom su stizale ponude Vest Bromič Albiona, Mančester Sitija i Njukasl Junajteda, ali je Alan odlučio da kao šesnaestogodišnjak potpiše stipendijski ugovor sa "Sotonom" i na taj način ispoštuje čoveka koji ga je otkrio – gospodina Hiksona.

Još dve godine kalio se u mlađim kategorijama, nastupajući za B tim, pre nego što je 1988. dobio priliku da debituje ušavši u igru sa klupe u meču protiv Čelsija na "Stamford Bridžu".

Samo četrnaest dana kasnije našao se na naslovnim stranama gotovo svih sportskih medija, ali i u isotriji Premijer lige. Maloletni Širer započeo je duel na domaćem terenu protiv Arsenala i het-trikom doneo trijumf svom timu (4:2).

Sa 17 godina i 240 dana starosti, srušio je rekord čuvenog Džimija Grivsa star tačno tri decenije, postavši najmlađi igrač koji je postigao tri gola na jednom meču, dok i danas deli prvo mesto na "večnoj" listi sa jedanaest – isto koliko ih ima i Serhio Kun Aguero.

"Šta mi najviše nedostaje danas? Onaj trenutak kada idete tunelom ka terenu, pa 90 minuta potpunog adrenalinskog ludila… Ne postoji stvar u životu koja je i približna tom osećaju…"

Iako su mu to bila tri jedina pogotka te sezone, u ukupno pet susreta, to je bilo dovoljno da mu uprava kluba ponudi prvi profesionalni ugovor. Opet, nije se nastavilo onako kako je počelo. Sledeće sezone odigrao je svega deset mečeva, bez postignutog pogotka, a ni naredna nije bila previše plodonosna.

Međutim, to što je u mlađim kategorijama igrao u sredini omogućilo mu je da se sjajno uklopi tik iza Roda Valasa i Mata Le Tisijea, a to su prepoznali i navijači – nagradivši ga zvanjem igrača godine.

Potom, ponovo je jedan turnir, ovoga puta daleko ozbiljniji, uticao na promenu toka njegove karijere. Našao se u nacionalnom timu za igrače do 21 godine, bio je prvi napadač na prestižnom turniru u Tulonu, gde je sa sedam golova na četiri meča najavio ono što je usledilo u narednoj deceniji.

Zalet iz dresa "Gordog Albiona" preneo je i na klupski nivo, da bi posle 15 golova na 42 meča zaslužio poziv i u seniorski sastav reprezentacije. Uporedo s tim, Mančester Junajted i Lids Junajted bili su odlučni u nameri da dovedu novu mladu zvezdu ostrvskog fudbala, ali je ona to kategorički odbijala.

Međutim, neizbežno se dogodilo 1992. godine kada su Blekburn Roversi postavili novi rekord dovevši ga za 3,6 miliona funti.

"Kako bih najbolje opisao fudbal na Ostrvu? Prosto – to je zemlja u kojoj dobar, žustar start može da izazove veće oduševljene publike nego idealan pâs za gol… Eto, tako".

Upravo je na severu, na travi "Evud parka", započeo svoj neverovatni uspon. Za četiri meseca postigao je 16 golova na 21 meču, pre nego što je protiv Lidsa pokidao prednji ukršteni ligament, ali ga ni to nije sprečilo da se vrati sa 31 pogotkom na 40 susreta već naredne sezone.

Roversi su sezonu završili kao vicešampioni, Engleska nije bez njega uspela da izbori prolaz na Svetsko prvenstvo u Sjedinjenim Američkim Državama, no – on nije menjao ritam. Štaviše, lakoća s kojom je "cepao" mreže postajala je sve frapantnija, dok na leđima "nosi" trojicu protivničkih igrača ili ih prosto "oduva" u skoku…

Zajedno sa Krisom Satonom predvodio je tim iz Lankašira do prve titule posle više od osam decenija, ključnim pogocima u poslednjem kolu ostavio je Junajted na drugom mestu, a do danas niko nije postigao više pogodaka u jednoj sezoni od njega – 34.

Za četiri godine  odigrao je ukupno 173 meča i upisao neverovatnih 130 golova. S druge strane, u dresu "Tri lava" se mučio, preko deset mečeva nije uspevao da pogodi okvir gola, a još se i pred EURO 1996. u domovini povredio… Uspeo je da se oporavi na vreme, tačno da upiše svoje ime i u istoriju evropskog fudbala.

Šampionat je otvorio golovima protiv Švajcarske i Škotske, da bi za potvrdu prolaza dva puta pogađao gol Holandije. Protiv Španije sreća je na "penal ruletu" bila na njihovoj strani, ali ih je već protiv Nemaca izdala.

"Da li za nečime žalim? Ne, apsolutno. Živeo sam svoj san, odbacio sve i igrao za klub koji volim od malih nogu, dok nastupe za Englesku shvatam kao nešto posebno. I danas kada igra ja imam ‘leptiriće u stomaku’. Fudbal je jedina stvar koju nisam uspeo da nadomestim u životu, koliko god da svakog dana imam pune ruke posla sa svoje troje dece. Ipak, lopta je moja posebna i neopisiva ljubav".

Širer je posle samo 180 sekundi igre bio precizan za vođstvo, pre nego što je Stefan Kunc izjednačio za novi penal triler. Kao i protiv "Crvene furije", Alan je pogodio iz penala, ali je Garet Sautgejt promašio – i san je bio gotov.

Turnir je završio kao najbolji strelac, dok se zajedno sa Stivom Mekmanamanom i Dejvidom Simanom našao u idealnom timu šampionata. Na narednom Mundijalu bio je kapiten, da bi se od dresa reprezentacije oprostio porazom od Rumuna na EURO 2000.

Posle Evropskog prvenstva pred domaćim navijačima još jednom je pokazao odanost Blekburnu, odbivši ser Aleksa Fergusona po treći put i ispunivši očev, ali i svoj san.

Njukasl je oborio svetski rekord izdvojivši 15 miliona funti za transfer, a on im je uzvratio sa 206 golova na 395 mečeva.

Iako mu je titula još jednom zamalo izmakla, verovatno će zauvek ostati zapisano da je Alan Širer najbolji strelac u istoriji Premijer lige sa 260 golova na 441 susretu.

Kada se tome dodaju i pogoci u ostalim takmičenjima, dolazi se do podatka da je davao 0,66 golova u proseku od 90 minuta. – neverovatnih 422 puta varao je protivničke golmane. Iako mlađima to možda i ne deluje kao nešto "vau", u to vreme je i te kako bio podvig… Iz godine u godinu..

Pa, tačno i da Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo dođu u Njukasl, "Lav iz Gosforta" će za "Svrake" uvek i zauvek biti najveći… Čoveka čija ih statua "pozdravi" svakog puta kada se upute u svoju "drugu kuću".

Centarfor onog, "starog kova", snažan, nemilosrdan i neumoljiv. Poput predatora, koji među nekoliko desetina hiljada duša vidi samo tri stvari: loptu, golmana i mrežu, s jednim veoma jasnim ciljem – da je na bilo koji način u nju i smesti…

"Kada sam bio dečak, sve što me je interesovalo jeste da jednog dana obučem dres Njukasl Junajteda sa brojem devet na leđima, dok pred punim ‘Sent Džejms parkom" proslavljam gol. Na kraju sam dosanjao svoj san i zaista je teško opisati koliko sam sreće imao da to i postignem. Sve drugo je manje važno, pa i trofeji, pa i golovi… Jer, za mene je u fudbalu jedino važna pobeda, a ne pogoci" — Alan Širer

https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fmillenniumsport.rs%2Fapp%2Fapp-release-2.apk%3Ffbclid%3DIwAR2pMEqTw2B0t9Bixatxw-TzL3FQ594qMi-qSiZ_bwENHs8i3BXena76ZaM&h=AT2ivYaoe6o24DCFJb5_wwFOt0EXgbpZnaSI9ujS86i_eUT46Ys4YD442tffrjYYUmDISosa2byGcdkZsHZzcz87xhrlzECgQGgjtK4FOxvi-aBAC6oUc6snJoQ4cY2mf2f3Mw

Photo by Stu Forster/Getty Images

Ostavi komentar

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još