Mundijal koji smo voleli - čuveno finale, Ronaldov najgori dan u karijeri i sve ono što je prethodilo tome - Admiral Bet SPORT

Mundijal koji smo voleli – čuveno finale, Ronaldov najgori dan u karijeri i sve ono što je prethodilo tome

Marko Kulić
Foto: Alexander Hassenstein/Bongarts/Getty Images

Na današnji dan pre tačno 21 godinu završen je po mnogima najbolji Mundijal svih vremena, a svakako najomiljeniji većini koji su tih godina počeli da gledaju fudbal. Da li je zbog dečačkog zanosa i tadašnjeg nepostojanja kritičkog stava, ali je to Svetsko prvenstvo u Francuskoj imalo sve što ga čini velikim u našim očima do današnjih dana.

Gotovo svaka ekipa imala je barem jednog asa, igralo se napadački, utakmice su bile zanimljive, a učestvovala je i naša reprezentacija sastavljena od igrača sa prostora Srbije i Crne Gore. Iako nismo ispunili veća očekivanja, iz današnje perspektive je osmina finala sasvim dobar rezultat, ali splet nesrećnih okolnosti i prejaka Holandija su nas sprečili da napravimo jači rezultat.

Nakon tog poraza je ostalo da se odigra još 13 dana turnira, a taj 13. dan nam je doneo finale između reprezentacija od kojih se najviše i očekivalo da će doći do završnice – domaćin Francuska i aktuelni svetski šampion Brazil.

"Karioke" su do tog finala igrale odlično protiv veoma jakih protivnika i velikih rivala, dok Francuzi jesu stigli do završnice ali sa dosta muke. U produžecima su nekoliko minuta pre penala zlatnim golom eliminisali autsajdera Paragvaj, nakon jedanaesteraca je ispala Italija, dok su Hrvate izbacili tek nakon preokreta pa je vrlo lako moglo da se desi da "Trikolori" dosta ranije završe turnir.

Ipak, to se nije desilo, a Brazil je ušao kao favorit u finale. Zatim je noć pre finala došlo do danas nepotpuno razjašnjenog slučaja u kojem je tada najboljem igraču sveta, Ronaldu pozlilo. “Zuba” je imao konvulziju, odnosno simptom epileptičkog napada. Kasnije je sam Ronaldo pričao:

Sve je bilo u redu za vreme ručka. Otišao sam u sobu da se odmorim, a onda sam osetio nešto što nisam nikada u životu. Probudio sam se i bilo mi je užasno loše. Rekli su mi da sam buncao, vikao, otvorio sam oči i video sam nekoliko saigrača i doktora Toleda. Kad sam malo došao sebi, otišao sam u hol hotela i video sam Leonarda koji mi je rekao da su doktori odlučili da ne igram finale.

U najavi finalne utakmice, svi svetski mediji su preneli da je u startnu postavu uvršten Edmundo što je izazvalo šok čitave svetske fudbalske javnosti. Ubrzo se pojavila informacija da je Ronaldo ipak u startnoj postavi, ali svima je bilo jasno da je nešto sumnjivo u pitanju.

Rekao sam selektoru da moram da igram, pa Zagalo nije imao izbora i poslušao me je. Igrao sam, a sve ono što mi se događalo verovatno je uticalo na ekipu i zato smo odigrali kako smo odigrali.

Kasnije je i Leonardo rekao da se ekipa zagrevala za finale bez Ronalda tako da on i ostatak ekipe nisu ni računali na njega za meč sa Francuskom zbog svega što se desilo.

Bili smo na stadionu (Sen Deni) i zagrevali se za finale. Odjednom se pojavio Ronaldo u kolima i rekao je da je sve u redu sa njim. Zatim je pričao sa selektorom Zagalom, izašao 20 minuta kasnije i našao se u sastavu. Niko od nas ostalih se nije na pravi način pripremio za meč. Zamislite šta se dešavalo sa nama u tim momentima koji smo se pitali: Hoće li Ronaldo doći ili ne, hoće li pričati ili ne, hoće li igrati ili ne? To je bio haos, tako smo se pripremali za utakmicu. Nije ni čudo što smo primili onda tri gola.

Ranije spomenuti Edmundo je otišao i korak dalje – rekao je da su predstavnici Najkija primorali Zagala da zbog sponzorskog ugovora sa Fudbalskim savezom Brazila obavezno u startnoj postavi mora biti njegova najveća zvezda – Ronaldo.

A Brazil je odigrao kako je odigrao – katastrofalno. To se posebno odnosi na Ronalda koji je odigrao možda i svoj najgori meč u karijeri. Delovao je odustno, izgubljeno, gotovo bezopasno, često neorijantisano, sa prilično slabom ravnotežom.

O golovima Zidana glavom nakon kornera Francuske je dosta rečeno, ali dovoljno je bilo pogledati kretanje upravo Ronalda prilikom tih prekida i prilično je jasno šta je najviše doprinelo da Zizu prilično lako zakuca glavom oba puta i da tako praktično reši pitanje prvaka sveta u prvom poluvremenu.

Nažalost po većinu mojih drugara iz detinjstva i mene lično, mi smo ogromnom većinom navijali za Brazil. Nama je Brazil bio sinonim fudbala jer su nas očevi učili tako, a za mene lično je to slučaj do današnjih dana iako “Kariokama” već duži period ne cvetaju ruže na svetskom nivou.

Iako su četiri godine kasnije, 2002. godine po poslednji, rekordni peti put bili šampioni sveta, utisak je da je sunovrat Brazila kao apsolutne fudbalske svetske sile krenuo baš tog dana u Parizu 12. jula 1998.

Brazil danas je izgleda konačno svestan da je vreme napadačkog, atraktivnog fudbala prošlo i pokušava na sve načine da se prilagodi tome. Na kontinentalnom terenu mu sasvim dobro ide jer je pre pet dana po deveti put postao vladar Južne Amerike, ali jasno je da apetite stotine miliona Brazilaca jedino može da zadovolji povratak svetske titule.

A nju će za tri godine u Kataru braniti upravo njegov dželat iz 1998 – Francuska. Ona je svojom igrom iz prošle godine usvojila sve kodekse nekima zanimljivog, nekima ne, modernog fudbala. Prva godišnjica njene druge svetske titule biće za tri dana.

https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fmillenniumsport.rs%2Fapp%2Fapp-release-2.apk%3Ffbclid%3DIwAR2pMEqTw2B0t9Bixatxw-TzL3FQ594qMi-qSiZ_bwENHs8i3BXena76ZaM&h=AT2ivYaoe6o24DCFJb5_wwFOt0EXgbpZnaSI9ujS86i_eUT46Ys4YD442tffrjYYUmDISosa2byGcdkZsHZzcz87xhrlzECgQGgjtK4FOxvi-aBAC6oUc6snJoQ4cY2mf2f3Mw

Foto: Alexander Hassenstein/Bongarts/Getty Images

Ostavi komentar

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još