Jugoslovenski "back to back" i nokaut Amera na njihovom terenu! - Admiral Bet SPORT

Jugoslovenski "back to back" i nokaut Amera na njihovom terenu!

Marko Kulić
Foto: StarSport

Nakon Atine 1998, došlo je do dva nešto slabija takmičenja, a to se posebno odnosi na Olimpijske igre 2000. kad smo bili tek šesti. Bilo je vreme za novog selektora i naslednika Željka Obradovića.

Naš tim je doživeo smenu generacija i "sveža krv" je dovela do osvajanja Eurobasketa 2001, a tu selekciju je predvodio selektor Svetislav Pešić. Ipak, tu su i dalje bili Dejan Bodiroga i Dejan Tomašević, a najveće pojačanje i povratnik u našu reprezentaciju bio je Vlade Divac. Sve je bilo potpuno za nastup našeg tima u najkošarkaškijoj zemlji sveta.

Indijanapolis 2002.

Centar Sakramento Kingsa je bio praktično na domaćem terenu i tako svojim velikim iskustvom upotpunio sledeći sastav:

Vlade Divac, Dejan Bodiroga, Predrag Stojaković, Marko Jarić, Vladimir Radmanović (Aleksandar Smiljanić zamenio Radmanovića zbog nediscipline), Milan Gurović, Miloš Vujanić, Dejan Tomašević, Predrag Drobnjak, Igor Rakočević, Dejan Koturović i Žarko Čabarkapa

Tokom ligaškog dela takmičenja bilo je problema. Ostvarivali smo pobede kojima smo obezbedili četvrtfinale, ali doživljeni su neprijatni porazi od Španije i Portorika. Sa druge strane, Argentinci su iznenađujuće savladali Sjedinjene Američke Države sastavljene ovaj put od sasvim dobrih NBA igrača kao što su iskusni Redži Miler, Andre Miler, Pol Pirs, Ben Valas i ostalih.

Tako su Amerikanci “poslati” na Jugoslaviju. To nije pokolebalo naše igrače koji su bili premotivisani da zadaju tada najteži poraz američkoj selekciji. Američki “drim tim” je bio spreman da padne. Vlade DIvac je kasnije govorio da je kao najiskusniji imao obavezu da dodatno motiviše svoje saigrače. To je uradio tako što je pred sam meč počeo da zviždi "Marš na Drinu" što je ubrzo počela da radi čitava ekipa. Igrači su bili "napaljeni" za Amere.

Odlično smo otvorili meč serijom 7:0 i dugo smo odolevali Amerikancima. Divac je odigrao sjajno prvo poluvreme, a Jarić, Bodiroga, Gurović i Stojaković drugo. Svaki igrač je imao svoju ulogu. SAD su pre svega individualnom snagom uspeli da uđu u završnicu sa prednošću. Zatim je usledila trojka Marka Jarića za 71:71, a Jugoslavija je tako napravila seriju 11:2. Ušlo se u triler završnicu!

Pored Jarića, heroj je bio i Milan Gurović. Pri rezultatu 74:73 za naše, pogodio je trojku za 77:73 na 57 sekundi pre kraja. Amerikanci odmah uzvraćaju za tri poena, a ušlo se u penal završnicu. Tu je odgovornost preuzeo Marko Jarić. Naš plej je na 11 sekundi pre kraja doneo 81:78, a SAD su krenule u napad za produžetak. Loptu je dobio Andre Miler i “nema trojke, Jugoslavija je pobedila”! 

U narednom snimku možete videti upravo pomenutu trojku Gurovića, odlučujuće poene Marka Jarića i neuspešni napad Amerikanaca za našu istorijsku pobedu – najveću u istoriji naše košarke, a možda i sporta uopšte!

Erupcija slavlja kako u zemlji i širom sveta, tako i u “Konseko Fildhausu” gde su naši navijači činili ogromnu većinu u odnosu na ravnodušne američke. Sada se mislilo samo na zlato. U polufinalu je rutinski savladan Novi Zeland i bio je red na Argentince koji su zbog svega prikazanog zasluženo ušli u finale.

Foto: StarSport

Valjda zbog pobede nad Amerikancima, ušli smo pomalo potcenjivački i opušteno u finale. Argentinci su to znali da kazne i da tokom većeg dela meča vode. Dva minuta pre kraja je bilo čak 74:66 za “Gaučose”, a zatim na scenu stupa fenomenalni Dejan Bodiroga. On je sam napravio fantastičnu seriju 9:1 pa je pet sekundi pre kraja rezultat bio 75:75!

Imali smo šansu da sve rešimo i u regularnom toku ali nismo je iskoristili. Napravljen je faul nad Vladom Divcem koji je promašio oba slobodna bacanja i Argentina je krenula u napad. Svima je stalo srce prilikom prodora Huga Skonokinija, ali je on srećom promašio. Mnogi i danas govore da je košarkaš “Gaučosa“ bio fauliran tokom tog prodora ali grčki sudija Nikos Picilkas nije ništa dosudio.

Produžeci su doneli mnogo mirnijih pet minuta za Jugoslaviju koja je ukupnom serijom 18:3 dotukla psihički uzdrmanu Argentinu zbog olako izgubljene prednosti – 84:77.

Osvojena je peta i za sada poslednja titula svetskog šampiona! Doček je bio kao i uvek spektakularan, ali utisak je da su svi dočeci naših sportista nakon velikih uspeha nekako imali vrhunac te 2002. godine kad su stigli košarkaši u Beograd. Pred više stotina hiljada ljudi vikalo se "Ko je svetski šampion – Juga, Juga!".

Srpska košarka od tad čeka na novu zlatnu medalju. Imali smo čak četiri srebra i dva četvrta mesta na velikim takmičenjima što je odličan učinak. Međutim, zlato je ono čemu se svi nadamo uprkos sve jačoj konkurenciji. Jednostavno, toliko smo se navikli da nas to ne pušta ni nakon 17 godina.

Foto: StarSport

Ovo je ipak zemlja košarke!

Foto: StarSport

Ostavi komentar

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još