Pismo Điđija Bufona 17-godišnjem sebi – Kamerunac, SP 1990, noć u Parmi i dan u muzeju koji su promenili sve!

Milovan Longinov
Foto: Twitter/gianluigibuffon

Đanluiđi je Supermen. Superheroj. Najbolji golman ikada, ili među top 5. Ali, i on je čovek od krvi i mesa. I on je prošao kroz pakao u životu. I on je shvatio da milioni ne znače sreću.

Veliki Bufon je napisao otvoreno pismo 17-godišnjem sebi od koje će vam zastati dah. Uživajte:

Dragi sedamnaestogodišnji Đanluiđi.

Pišem ti ovo pismo večeras kao četrdesetjednogodišnji čovek koji je prošao mnogo, mnogo toga u života, ali i napravio nekoliko grešaka. Imam nekoliko dobrih i nekoliko loših vesti za tebe. U stvari, istina je da, ovim putem, želim da pričam s tobom o tvojoj duši.

Da, tvojoj duši. Poseduješ je – verovao ili ne. 

Điđi i "Stara dama" ponovo šampioni – kvota sigurica!

Hajde da krenemo sa lošim vestima. Imaš sedamnaest godina. Upravo će postati pravi fudbaler, kao u tvojim snovima. Misliš da sve znaš. Ali, istina je moj prijatelju, ne znaš apsolutno ništa. Za samo nekoliko dana, dobićeš priliku da zaigraš u Seriji A za Parmu, ali ne znaš dovoljno da bi bio uplašen. Trebalo bi da si u krevetu, da piješ toplo mleko.
Ali šta će za nekoliko dana uraditi? Otići ćeš u noćni klub s tvojim dobrim prijateljem iz Primavere. Popićeš samo jedno pivo, zar ne? Ipak ćeš preterati. Igraš lika u filmu. Snagatora. Tako se boriš sa pritiskom za koji još uvek ni ne znaš da osećaš.

Uskoro, bićeš ispred kluba – svađajući se sa nekolicinom policajaca u jedan čas posle ponoći. Samo idi kući. Idi u krevet. I molim te, preklinjem te, nemoj da pi*aš po točku policijskog automobila. Policajcima to nikako neće biti zabavno, kao ni ljudima iz kluba, dok ćeš ti rizikovati sve što si do tog trenutka uradio.
Toliki haos ćeš sebi napraviti – bez ikakvog razloga. Postoji to nešto što gori u tebi i tera te da praviš greške. Naravno, ti mišliš da pokazuješ saigračima da si snažan i slobodan, ali u realnosti to je samo maska koju nosiš. 

Foto: Emilio Andreoli/Getty Images

U samo nekoliko dana steći ćeš tri stvari koje su veoma, veoma omamljujuće, ali istovremeno i veoma, veoma opasne – novac, slavu i posao iz tvojih snova. Sad sigurno pomisljaš šta bi kod ovih stvari moglo da bude opasno?
Pa, to je pomalo paradoksalno. S jedne strane, tačno je da je golmanu potrebno samopouzdanje. Mora da bude neustrašiv. Ukoliko bi treneru pružio izbor između najbolje tehnički obučenog golmana i najneustrašivijeg – garantujem ti da bi odabrao onog najza*ebanijeg svaki put.

S druge strane, osoba koja poseduje tu osobinu vrlo lako zaboravi da ima i um. Ako ti je životna filozofija nihilistička, odnosno da razmišljaš samo o fudbalu – tvoja duša će početi da se ’skuplja’. Na kraju ćeš postati toliko depresivan da ćeš želeti samo da ostaneš u krevetu.

Možeš i da se smeješ ako želiš, ali sve ovo će ti se zaista deseti. I to na vrhuncu karijere, kada poseduješ sve što čovek može da poželi u životu. Imaćeš 26 godina. Bićeš golman Juventusa i italijanske reprezentacije. Imaćeš novac i poštovanje. Ljudi će tek čak oslovljavati i kao ’Supermena’. 

https://youtu.be/qaJ7HDLuo6c

Ali ti nisi superheroj. Čovek si kao i bilo ko drugi. Opet, istina je da pritisak koji ti profesija stvori može da te pretvori u robota. Rutina prosto može da postane svojevrsni zatvor.
Ideš na trening. Vratiš se kući. Gledaš televiziju. Ideš na spavanje. Isto ponoviš sledećeg dana. Pobediš. Izgubiš. Ponovo. I ponovo.

Jednog jutra, kada se probudiš i odeš na trening, tvoje noge će početi nekontrolisano da se tresu. Osećaćeš se toliko slabo da nećeš biti u stanju da voziš auto. U početku ćeš misliti da je to od umora ili zbog virusa, ali će se onda situacija pogoršati. Sve što ćeš želeti jeste da spavaš. Na treningu, svaka odbrana imaće predstavljaće ’titanovski’ napor.
Punih sedam meseci imaćeš težak posao da pronađeš razlog za radost.

U ovom trenutku, moramo da napravimo pauzu jer znam da pomišljaš da ovo što čitaš nije moguće, s obzirom da imaš sedamnaest godina – ’Kako je ovo moguće? Ja sam srećna osoba. Rođeni lider. Ako ću biti golman Juventusa, koji zarađuje milione, onda moram da budem srećan. Nemoguće je da bude depresivan…’.
Bilo kako, moramo da ti postavim važno pitanje. Zašto si odlučio da posvetiš svoj život fudbalu. Điđi? Da li se sećaš? I, molim te, nemoj samo da kažeš da je to zbog Tomasa N’Kona. Moraš da zagrebeš dublje. Moraš da se prisetiš svakog detalja.

Tako je, imao si dvanaest godina. Svetsko prvenstvo 1990. održavalo se u Italiji. Prvi meč bio je Argentina protiv Kameruna na ’San Siru’. Ali gde si ti bio u to vreme? Zatvori oči. Bio si u dnevnoj sobi, sam. Zašto nisi bio, kao inače, sa svojim prijateljima? 

Bufon konačno osvaja Ligu šampiona – kvota "puca"!

Ne možeš da se setiš… Tvoja baka je bila u kuhinji, spremala je ručak. A tog dana je bilo toliko vruće da je zatvorila sve prozore, kako bi u kući bilo hladnije. Bilo je potpuno mračno, osim žućkastog svetla koje je isijavalo iz televizora.

Šta vidiš? Vidiš čudno ime – KAMERUN. Ne znaš gde se Kamerun nalazi. Štaviše, do tog trenutka nisi ni znao da postoji. Naravno, znaš za Argentinu i Maradonu, ali opet iam nešto magično u igračima Kameruna.

Toliko je vruće pod letnjim suncem, a njihov golman opet nosi punu opremu. Dugačku crnu trenerku. Zeleni dres s dugim rukavima i roze kragnom. Način na koji se kreće, kako stoji, ti fantastični brkovi. Zarobvljava tvoje srce na način koji je gotovo nemoguće objasniti.
On je najgotivniji čovek koga si ikada video. Komentator kaže da je njegovo ime Tomas N’Kono, a onda – magija. Korner za Argentinu, Tomas istrčava i boksuje loptu 30 metara u vazduh. Od tog trenutka ti znaš čime želiš da se baviš u životu.

Ne želiš da budeš samo golman. Želiš da budeš takav golman. Želiš da budeš nebouzdan, hrabar, slobodan. Svakim novim minutom ovog meča postaješ ono što jesi. Tvoj život počinje da se ispisuje…  

Foto: Getty Images

Kamerun daje gol, a ti postaješ toliko nervozan da to više ne možeš psihički da izdržiš. Skačeš sa kreveta. Trčiš oko televizora. Kada dobiju drugi crveni, ne možeš više ni da slušaš prenos. U poslednjih pet minuta – čučiš iza televizora pošto si prethodno isključio zvuk. Baciš pogled s vremena na vreme i na kraju ugledaš igrače Kameruna kako slave. Istrčavaš pravo na ulicu. Još dva deteta iz tvoje ulice čine isto, dok istovremeno uzvikuju – ’Da li si gledao Kamerun? Da li si gledao Kamerun?’.

Tog dana, vatra u tebi je počela da tinja. Kamerun je mesto koje postoji. Tomas N’Kono je čovek koji postoji. Ti ćeš svetu pokazati da postoji i Bufon. To je razlog zbog kog si postao fudbaler. Ne zbog slave ili novca, već zbog umetnosti i stila Tomasa N’Kona. Zbog njegove duše.

I moraš da zapamtiš ovo – novac i slava nisu svrha svega. Ako ne brineš o svojoj duši, ako ne tražiš inspiraciju van fudbala, nećeš napredovati. Kada bih sada mogao da ti dam jedan savet, rekao bih ti da budeš više radoznao u svetu oko sebe dok si još uvek mlad. Sačuvaćeš tako i sebe i svoju porodicu od toliko glavobolja.

Biti golman znači i biti hrabar, to je tačno. Ali, Điđi, biti hrabar, ne znači i biti neznalica. U dubini svoje depresije sponzaćeš i nešto čudno i prelepo u istom trenutku. Jednog jutra, odlučićeš da promeniš svoju rutinu i otići ćeš u drugi restoran u Torinu na doručak. Ići ćeš drugom putanjom, proći ćeš pored muzeja umetnosti. Videćeš poster na kom piše Šagal. Čuo si za to ime i pre, ali nisi znao ništa o umetnosti. Ti imaš mnogo obaveza, moraš da kreneš. Ti si Bufon. Ali, ko je Bufon? Ko si ti zapravo? Znaš li?

Ovo je najvažniji deo pisma. Moraćeš da uđeš u muzej, baš tog dana. Biće to najvažnija odluka u tvom životu. Jer, ako ne uđeš i nastaviš život fudbalera, Supermena, i nastavićeš da zadržavaš svoja osećanja duboko u sebi i tvoja duša će patiti. Ali, ako odlučiš da uđeš, videćeš na stotine Šagalovih slika. Neke će ti biti dobre, neke interesantne, prema nekima nećeš osetiti baš ništa. Ali onda ćeš videti tu jednu sliku koja će te udariti kao grom. Zove se – Šetnja.

https://admiralbet.rs/app/sport?competitionId=1-2-15&event=331313

Slika kao da je detinjasta. Čovek i žena u parku, na pikniku, ali sve je tako magično. Žena leti nebom kao anđeo, a muškarac stoji na zemlji i drži je za ruku i smeje se. Kao u dečijem snu. I ta slika će te odvesti u neki drugi svet. Zbog nje ćeš se opet osetiti kao dete. Osetićeš sreću u jednostavnosti. Onaj osećaj kada je Tomas Nkono izboksovao loptu 30 metara. Osećaj kada te baka doziva iz kuhinje. Osećaj kada sediš u mraku iza televizora i moliš se.

Kako smo stariji, tako sve više zaboravljamo na ove stvari. I zato ćeš morati da se vratiš u muzej narednog dana. To je od suštinskog značaja. Žena na blagajni će te pogledati i pitati "zar niste vi i juče bili"? Nije važno, uđi svakako. Ta umetnost će postati najbolji lek za tvoju dušu. Kada otvoriš svoj um, sva težina će odleteti, baš kao ona žena na Šagalovoj slici. Osetićeš neverovatnu ironiju u tom momentu. Ponekad pomislim da je život napisan za svakog od nas. Desiće ti se toliko neobjašnjivih i divnih stvari, koje će biti povezane. Ovo je jedna od tih.

Jer, kada si bio mladi golman u Parmi, učinio si nešto iz čistog neznanja i to će te obeležiti. Pre jedne utakmice, poželećeš da napraviš neki veliki gest da pokažeš svima da si vođa, da si hrabar i da poseduješ veliki karakter. Zato ćeš na majici napisati poruku koju si jednom davno video u školi: Smrt kukavicama.

Foto: Mandatory Credit: Alex Livesey /Allsport

Mislićeš da je to motivaciona poruka, ali pojma nisi imao da je to slogan ultradesničarskih fašista. To je jedna od onih grešaka zbog koje će tvoja porodica trpeti. Ali, te greške su važne lekcije, koje te podsećaju iznova i iznova da si čovek i da, prijatelju, nemaš pojma o životu. I to je takođe dobra stvar, jer će fudbal uraditi odličan posao da te ubedi da si poseban. Ali ti ne smeš da zaboraviš da si ti isti kao i konobar ili električar koji će biti tvoji prijatelji do kraja života.

I to ćete izvući iz depresije. Ne sećanje na to koliko si poseban, već na ono da nisi drugačiji od drugih. To ne možeš da shvatiš sada sa 17 godina, ali obećavam ti da će tvoja hrabrost biti najveća kada pokažeš svoju slabost i da se nje ne stidiš. Ti zaslužuješ dar života, Điđi, baš kao i svako drugi. Ne zaboravi to. Ljudi i stvari oko tebe su povezani na takav način da to sada ne možeš da shvatiš. Jedino žalim zbog toga što nisi ranije otvorio svoje poglede ka svetu, jer si možda jednostavno takav.

https://admiralbet.rs/app/sport?competitionId=1-2-15&event=331310

I u 41. godini i dalje ćeš imati tu vatru u sebi. I dalje ćeš biti često nezadovoljan, moram to da ti kažem. Čak i onda kada budeš podigao pehar prvaka sveta, taj osećaj će biti tu. Sve dok ne odigraš jednu sezonu u kojoj nećeš primiti nijedan gol nećeš biti zadovoljan. Da, možda si ti oduvek bio takav.

Da li se sećaš one prve zime kada si posetio ujaka u Udinama, gore u planinama? Ili je to samo sećanje koje stariji ljudi mogu da se sete?

Imao si četiri godine. Sneg je padao čitavu noć. Ti nikada pre nisi video sneg. Ti si se probudio, pogledao kroz prozor i sve je bilo belo. Istrčao si napolje u svojoj pidžami, jer nisi imao pojma šta je to sneg. Ali nisi oklevao ni u jednom trenutku. Pogledao si i video veliki snežni nanos i šta si radio? Da li si se dvoumio? Da li si otišao po kaput? Nisi, odmah si skočio, bez trunke straha. Neustrašiv. Tvoja baka je vikala: Đanluiđi! Nemoj, nemoj, nemoj!

I ti si bio mokar do kože i smrznut. Ali nije te bilo briga. Nisi oklevao. Pravo u sneg. Jer to si ti. Ti si Bufon. I pokazaćeš svetu ko si ti.

Foto: Twitter/gianluigibuffon

Ostavi komentar

Ostavi komentar

Pročitajte još
Prikaži još